U jednom od najneverovatnijih preživljavanja u istoriji avijacije, putnici i posada “Aloha Airlines Flight 243” suočili su se s gotovo nezamislivim izazovom visoko iznad rajskih ostrva Havaja.
U petak, 28. aprila 1988. godine, dok su putovali iz Hiloa u Honolulu, putnici ovog Boeinga 737 neočekivano su se našli u avionu bez krova, boreći se za dah dok su avion nosili samo vetar, instinkt i neviđena hrabrost posade.
Havajska drama na visini: Nebo se otvorilo!
Kada je “Aloha Airlines Flight 243” poleteo iz Hiloa prema Honolulu 28. aprila 1988. godine, ništa nije slutilo na katastrofu. Avion Boeing 737-297, sa 95 putnika i članova posade, uzdigao se iznad idiličnih pejzaža Havaja, obećavajući brz i udoban let. Međutim, samo 40 minuta nakon poletanja, na visini od 24.000 (oko 7300 metara) stopa iznad tirkiznog Pacifika, dogodio se nezamisliv teror. Strukturalni problem na trupu izazvao je eksplozivnu dekompresiju, ostavljajući ogromnu, gotovo 20 (oko 5,5-6 metara) stopa dugu rupu u trupu aviona. U tren oka, putnici su se našli suočeni s olujnim vetrovima i nedostatkom kiseonika, pokušavajući da shvate šta se događa, dok su sedišta i predmeti počeli nestajati u plavetnilu ispod.
Uprkos prvobitnom šoku i razornoj šteti, posada “Aloha Airlines Flight 243” pokazala je neverovatnu prisebnost i profesionalnost. Kapetan Robert Šornsthajmer i kopilot Medlin Tomkins uspeli su zadržati kontrolu nad teško oštećenim avionom, dok su stjuardese, iako povređene, pomagale putnicima, pripremajući ih za hitno sletanje. Komunikacija sa kontrolom leta odmah je uspostavljena, i uprkos gotovo nemogućim uslovima, avion je sigurno prizemljen na aerodromu Kahului na Mauiju.
Ovaj čin herojstva i veštine spašavanja doveo je do sigurnog sletanja aviona, spašavajući živote 94 osobe na brodu, dok je nažalost jedan član posade izgubio život. Incident je potstakao temeljne promene u avijacijskim propisima i održavanju aviona, ali je ostavio i trajnu uspomenu na hrabrost i otpornost ljudskog duha u lice nezamislive opasnosti.
Šta je otkrila istraga?
Istraga koju je vodila Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NTSB) otkrila je da je primarni uzrok incidenta bila korozija uzrokovana izloženošću slanoj morskoj sredini, zajedno s zamorom materijala na starijem avionu koji je imao visok broj ciklusa poletanja i sletanja. Istraga je takođe istakla nedostatke u postojećim procedurama održavanja koje nisu uspele identifikovati i rešiti problem korozije i pukotina u strukturi aviona.
Kao rezultat ove tragedije, Federalna uprava za avijaciju (FAA) je uvela strožije kontrole i zahteve za inspekciju aviona, fokusirajući se posebno na starije modele izložene sličnim rizicima. Ove promene imale su za cilj poboljšanje bezbednosti aviona kroz rigoroznije praćenje zamora materijala i korozije, kao i kroz implementaciju naprednijih tehnologija u inspekciji.
Događaj sa leta “Aloha Airlines Flight 243” podsetnik je na neophodnost stalne budnosti, inovacija i predanosti bezbednosti u avijaciji. Naučene lekcije i primenjene promene u pravilnicima i procedurama održavanja ostaju ključne u sprečavanju sličnih incidenata, čuvajući time živote i integritet avio-industrije.