Tog hladnog novembarskog dana 1971. godine, svet je svedočio događaju koji će zauvek ostati zabeležen u analima kriminologije i popularne kulture. Čovek pod pseudonimom D.B. Cooper izveo je jedan od najsmelijih i najintrigantnijih zločina u istoriji, otkrivajući hrabrost i misteriju koja do danas zbunjuje istražitelje i fascinira javnost.
Nestavši bez traga, ovaj nepoznati individua uspeo je da unese dozu drame i enigme u svakodnevnicu, ostavljajući za sobom bezbroj pitanja i tragova koje vreme nije uspelo da izbledi.
Kako je jedan dan ušao u legendu?
Dan je započeo kao i svaki drugi, užurbani putnici koji su prolazili kroz aerodromske kontrole su se spremali za svoje letove. Među njima je bio i neupadljivi muškarac srednjih godina, odeven u tamno odelo, sa crnim aktovkom u ruci. On je kupio kartu za jedan smer, iz Portlanda za Sijetl pod imenom Den Kuper (en. Dan Cooper), a njegov miran i pribran stav nije davao nikakve naznake o onome što je isplanirao.
Nakon što je avion dostigao krstareću visinu, Kuper je mirno pozvao stjuardesu i predao joj presavijen komad papira. Pretpostavljajući da je to samo još jedan usamljen putnik sa brojem telefona, ona je samo ubacila papir u džep. Međutim, Kuper ju je brzo obavestio da bi trebalo da pročita poruku, otkrivajući time da drži bombu u svojoj aktovci. Poruka je sadržala precizne zahteve: 200.000 dolara u gotovini, četiri padobrana i cisternu za ponovno punjenje aviona u Sijetlu. Ovim je započela jedna od najsmelijih avionskih otmica ikada.
Posada je bez oklevanja obavestila pilote, koji su dalje preneli poruku kontroli letenja. Avion je nastavio prema Sijetlu, dok su u pozadini počele pripreme za ispunjenje Kuperovih zahteva. Putnici su ostali u neznanju o situaciji, verujući da je došlo do tehničkog kvara. Kada je avion sleteo, Kuper je mirno preuzeo novac i padobrane, omogućivši putnicima i većem delu posade da napuste letelicu. Ono što je usledilo bio je smeo i zapanjujuć beg koja će zauvek ostati obavijen velom misterije.
Skok u nepoznato i čovek koji je postao legenda
Nakon što su putnici sigurno evakuisani, D.B. Cooper je ostao sam sa posadom u avionu, miran i pribran, kao da je sve što je učinio do tog trenutka bilo samo deo uobičajene rutine. Sa novcem i padobranima u ruci, naredio je pilotu da ponovo uzleti, ovoga puta ka Meksiku. Avion se podigao u noćno nebo, dok je Kuper pažljivo pripremao padobrane za ono što će uskoro postati jedno od najhrabrijih i najmisterioznijih bekstva u istoriji.
Nedugo nakon poletanja, a negde iznad gustih šuma pacifičkog severozapada, Kuper je otvorio zadnja vrata aviona i skočio u tamu, ostavljajući posadu i istražitelje u stanju šoka i neverice. U jednom trenutku, on je jednostavno nestao u noći, a sa njim i 200.000 dolara. Niko nije znao gde je sleteo, da li je preživeo ili kako je planirao da se izvuče iz te situacije.
Lov na duha: Istraga koja je potresla naciju
Nakon Kuperov dramatičnog skoka, započela je jedna od najopsežnijih i najdugotrajnijih potraga u istoriji FBI-a. Agenti su pretraživali svaki mogući trag, od gustih šuma pacifičkog severozapada do obala reka, nadajući se da će pronaći bilo kakav znak o njegovom mestu pada ili njegovom identitetu. Uprkos ogromnim naporima i resursima uloženim u potragu, Kuper je ostao neuhvatljiv, kao duh koji je jednostavno ispario u noći.
Tokom godina, FBI je analizirao hiljade tragova i saslušao na stotine svedoka. Teorije o Kuperovom identitetu i sudbini rasle su poput šumskog požara, od pretpostavki da je bio vojni veteran sa specijalnom padobranskom obukom, do ideja da je uspeo da pobegne u drugu zemlju. Jedini čvrsti trag pronađen je 1980. godine, kada je dečak koji je kampovao pored reke Kolumbija otkrio svežanj od 5.800 dolara u novčanicama koje su odgovarale serijskim brojevima Kuperove otkupnine. Ovo otkriće samo je produbilo misteriju, jer nije bilo jasno kako je novac dospeo tamo i šta se dogodilo sa ostatkom.
Istraga je formalno okončana 2016. godine, nakon 45 godina intenzivnog rada i bezbrojnih teorija, spekulacija i lažnih priznanja. FBI je zaključio da je Kuper verovatno poginuo prilikom skoka, ali bez tela ili dodatnih dokaza, ovaj slučaj ostaje otvoren u srcima i mislima javnosti. Kuperova priča nastavlja da fascinira i inspiriše knjige, filmove i dokumentarce, a njegovo legendarno begstvo ostaje jedna od najvećih nerazrešenih misterija našeg vremena.
Nasleđe misterije: Promene koje su nastale u avio saobraćaju nakon ovog događaja
Nakon neviđene drskosti i misterioznog nestanka D.B. Coopera, avio kompanije i federalne vlasti preduzele su niz koraka kako bi osigurale da se sličan događaj nikada ne ponovi. Ovaj incident je istakao ozbiljne propuste u sigurnosti vazdušnog saobraćaja i ubrzao uvođenje rigoroznih mera koje su transformisale industriju.
Jedna od prvih mera bila je instalacija uređaja poznatih kao “Kuperova klapna” (Cooper vane) na svim Boeing 727 avionima. Ovi uređaji sprečavaju otvaranje zadnjih vrata aviona tokom leta, čime se eliminisala mogućnost skoka s padobranom iz aviona. Takođe, pooštreni su bezbednosni protokoli na aerodromima, uključujući detaljnije preglede putnika i prtljaga, što je značajno smanjilo rizik od unošenja opasnih predmeta na letove.
Osim tehničkih inovacija, pojačana je i obuka posada aviona za postupanje u vanrednim situacijama, uključujući otmice. Komunikacija između pilota i kontrole letenja unapređena je kako bi se brže i efikasnije reagovalo na pretnje. Ove mere, zajedno sa povećanom saradnjom između avio kompanija i sigurnosnih agencija, stvorile su temelje za moderni sistem bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Kuperovo smelo begstvo je ostavilo dubok trag na avio industriju i društvo, ali je takođe rezultiralo i značajnim poboljšanjima u bezbednosti letova, osiguravajući da putnici danas lete sigurnije nego ikada pre.