vazduhoplovni časopis bez granica...

Avion na elektromotorni pogon

X-57 LEAPTech, izvor NASA U sklopu svog projekta X-letelica NASA razvija eksperimentalni avion X-57 LAEAPTech (Leading Edge Asynchronous Propellers Technology), koji će za pogon, umesto uobičajenih velikih klipnih motora, koristiti 18 elektromotora male snage. Elektromotori će biti ugrađeni na napadnoj ivici ultratankog krila. Avion X-57 će imati maksimalnu brzinu od 320 km/h, plafon leta od 3.650 m i moći će da nosi četiri putnika na daljinu od 740 km (sa hibridnim pogonom) i 340 km sa „čistim“ električnim pogonom. Unikatna karakteristika ovog budućeg aviona sa 18 elektromotora je krilo, koje ima ukupnu površinu od svega 5 m². Ako se uzme u obzir konvencionalni avion, koji bi imao pomenute karakteristike X-57, onda bi krilo trebalo da ima površinu barem tri puta veću, tj. reda 15 m². Glavna inovacija ovog novog aviona je korišćenje 18 malih motora, koji će duvati vazduh direktno preko krila i na taj način stvarati potreban uzgon za let. Ako se opet osvrnemo na konvencionalne avione sa jednim ili dva motora, onda se suočavamo sa činjenicom, da se oni koriste isključivo za kretanje unapred, a lift se stvara na krilu kao sekundarni efekat kretanja unapred. Upravo zbog tog krila moraju da budu velika, kako bi se obezbedio uzgon neophodan za let pri malim brzinama (naročito pri poletanju i sletanju) i pri velikim brzinama krstarenja. Ali, činjenica je i to, da upravo takva krila, usled velikog otpora, bitno usporavaju letelice. Nasuprot tome, LEAPTech Xletelica optimalno integriše motore i krila, tako da motori radeći zajedno maksimiziraju količinu vazduha koji se kreće direktno preko uzgonskih površina. Zahvaljujući takvom uticaju motora, krilo može da se optimizira za brzinu krstarenja, umesto za brzinu poletanja, i da se bitno poboljša efikasnost letelica u režimu krstarenja. Ovakav koncept je moguć jedino s elektomotorima, jer se može postaviti čak 18 komada, zahvaljujući njihovoj veličini, masi i snazi. Koncept duvanja vazduha preko krila letelice se u NASA istražuje decenijama. Najveći doprinos je ostvaren na transsoničnim krilima, a kao poseban primer se ističe projekat Quiet Short- Haul Research Aircraft (QSRA), koji su zajedno razvili „Boeing“ i „NASA Ames“ 80-ih godina prošlog veka. LEAPTech letelice kombuju ugradnju elektromotora u napadnu ivicu krila sa minimalnim opterećenjem krila, kako bi se ostvarila što veća finesa, tj. odnos uzgona i otpora. Na primer, Cirrus SR22 ima finesu 11, Cesana 150 oko 7, Boeing B747 oko 17, špijunski avion U-2 oko 28, a X-57 će imati finesu veću od 22. Veća finesa znači i veća efikasnost letelice, koja se ogleda u manjoj potrošnji goriva, boljim performansama penjanja i boljim planiranjem. Ako bismo za X-57 postavili ciljne performanse kao za Cirrus SR22 ili sličan laki avion, onda bi LEAPTech X-letelica imala bolju ekonomičnost goriva čak za 60% i bitno smanjenu zvučnu signaturu. Kao i kod većine aviona, maksimalna snaga nije potrebna za efikasno dugo krstarenje, pa će tako i kod X-57 nakon poletanja određen broj motora biti „višak“. Odmah se postavlja pitanje – ako se neki od motora zaustavi, zar neće porasti otpor „viška“ propelera u krstarenju? Odgovor je potvrdan, pa će se zbog toga propeleri na „višku“ motora sklopiti i stopiti sa gondolom motora, kako bi se dobila što savršenija aerodinamička linija. S obzirom da je projekat u razvoju, postoji mogućnost izmene konfiguracije po broju elektromotora i po dimenzijama krila. (M.S.)

Šta ako dron udari u lajner?

Dron S obzirom da se u budućnosti očekuje veliki porast malih bespilotnih letelica (dronova) u vazdušnom prostoru, sve aktuelnija su pitanja o bezbednosti vazdušnog saobraćaja u takvim uslovima. Najozbiljnija istraživanja ovog problema je izvela kompanija „Morse“ u svom odelu za analizu otkaza u Arizoni. Ovde postoje dve ozbiljne pretnje, u zavisnosti od toga, da li spoljašnji objekat pogodi strukturu letelice ili upadne u njen motor. Prilikom sudara sa strukturom nivo opasnosti zavisi od relativne brzine dva objekta, jednostavno zbog toga što je količina kinetičke energije oslobođena prilikom sudara proporcionalna kvadratu brzine. Kod upada objekta u motor, situacija je sasvim drugačija. Tu nije primarna masa, nego položaj ručice gasa, tj. režim na kojem motor radi, jer on kontroliše brzinu obrtanja lopatica, a time i brzinu kojom lopatica udara u strani objekat. Kao ilustraciju možemo da navedemo dva primera. U motor aviona MD11, koji je 2001. godine poleteo s aerodroma „Portland International“ , uleteo je galeb mase oko 1 kg. Motor je radio na punoj snazi, a kao posledica sudara došlo je do loma lopatica ventilatora motora, zbog čega je poletanje prekinuto. U drugom slučaju u motor istog tipa aviona je pri sletanju na aerodorom „Orlando“ uletela ptica mase oko 2 kg. Ovog puta je motor samo lakše oštećen, a glavni razlog je taj, što je motor radio na maloj snazi. Ako sada posmatramo mali dron koji upadne u dvostrujni turbomlazni motor, on teoretski može da prođe između lopatica ventilatora i da vrlo malo ošteti motor. Ali, ako govorimo o većoj bespilotnoj letelici, veličine nekoliko desetina centimetara, onda će ona imati isti efekat kao udar ptice. Procenjuje se, da su mali dronovi manja opasnost od ptica, zato što dronovi ne lete u jatima, pa je verovatnoća istovremenog oštećenja više motora u jednom incidentu mala. Realna opasnost postoji, ako dron udari u prozor pilotske kabine. (M.S.)

Putnički avioni posle 2030. godine

izvor NASA Zajedno sa razvojem postojeće generacije putničkih aviona, dizajneri stalno rade na novim konceptima integracije motora i strukture letelica, kako bi postigli što veću efikasnost do 2030. godine. Neka od viđenih rešenja u aerotunelima su na primer motori ugrađeni u pilonima na gornjim površinama krila ili trupa. Sva predložena egzotična rešenja su podvrgnuta brojnim testiranjama, i ovog trenutka je teško reći, koja od njih će zaživeti u praksi nakon 2030. godine. Ipak, predlog nove arhitekture motora kompanije Pratt & Whitney je iznenadio brojne istraživače. Verovatno se pitate – zašto i o čemu se radi? Prvi deo pitanja se ogleda u konceptu, koji fizički razdvaja propulzor od tradicionalnog gasogeneratora ili jezgra motora (sklop kompresor, komora za sagorevanje i turbina), a drugi deo se ogleda u konceptu, koji smešta motore u zadnji deo trupa, pod određenim uglom ugradnje. Ovakva pozicija motora je predložena u cilju prevazilaženja problema ugradnje na novi budući putnički avion D8 (Double-bubble airliner concept), koji su predložili NASA i Massachusetts Institute of Technology (MIT). D8 bi mogao da uđe u upotrebu oko 2035. godine, a trebalo bi da troši oko 60% manje goriva nego današnji uskotrupni putnički avioni. Tajna u ovakvom skoku performansi leži u konfiguraciji, koja “zbija” motore zajedno, na vrhu širokog repa proširenog trupa. Takva konfiguracija osigurava čisto krilo velikog razmaha, koje će imati mali otpor, što će omogućiti motorima da ponovno podignu energiju sporokrećućeg graničnog sloja na trupu i da na taj način povećaju efikasnost cele letelice. Međutim, ovakva konfiguracija inicira nekoliko ključnih problema. Naime, motori su ugrađeni tako blizu gornjaci trupa, da njihovi ventilatori moraju da budu dovoljno robusni, kako bi mogli da se nose sa distorzijom struje vazduha iz graničnog sloja. Takođe, prečnik ventilatora mora da bude velik, kako bi ostvarili stepen dvoprotočnosti od 20:1 i buku 52 dB nižu od postojećeg ograničenja. Dosadašnja ispitivanja u NASA su potvrdila, da se problem distorzije strujanja može prevazići i da nema ozbiljnih prepreka za realizaciju konfiguracije D8 budućeg putničkog aviona. (M.S.)

Turska proizvodi krstareću raketu

Krajem oktobra 2014. godine turska firma Roketsan i američki Lockheed Martin su potpisali ugovor o zajedničkoj proizvodnji oružja za dejstvo sa distance pod oznakom SOM-J (Stand-Off Missile) za avion F-35 Lightning II. Sistem SOM-J je autonomna visokoprecizna krstareća raketa velikog dometa, mase cca 500 kg, niske uočljivosti i sposobna da dejstvuje u svim vremenskim uslovima. U verziji SOM-J će specijalno biti razvijena za nošenje u unutrašnjem oružnom prostoru višenamenskog aviona F-35, dok će se kao verzija SOM, mase cca 1000 kg i dometa 180 km, koristiti na spoljašnjim podvesnicima naoružanja na drugim tipovima borbenih aviona. Proizvodnja rakete SOM-J je planirana za 2018. godinu i biće raspoloživa svim korisnicima aviona F-35. Baznu raketu SOM je još 2006. godine počela da razvija turska firma Tübitak-SAGE za potrebe turskog RV, sa ciljem da se integriše na avion F-4E Phantom 2020. Raketa SOM je prvi put prikazana juna 2011. godine tokom proslave 100-godišnjice turskog RV. Lockheed Martin ima dugogodišnju saradnju sa Turskom, pa je ugovor sa firmom Roketsan pozitivan nastavak saradnje, koji će doprineti daljem unapređenju turske vojne tehnologije. Pored turske rakete SOM-J, za F-35 (blok IV) je izabrana i raketa JSM (Joint Strike Missile) norveške firme Kongsberg. (M.S.)

Boeing poleteo na “Green Diesel”

Dana 2. decembra 2014. godine Boeing je izvršio prvi let svog aviona B787 ecoDemonstrator, tokom kojeg je kao deo goriva koristio bio-dizel, napravljen od otpadnog ulja za kuvanje, biljnih ulja i otpadnih životinjskih masti. Omer goriva je bio 15% bio-dizel i 85% kerozin. Bio-dizel se potencira kao potencijalno avionsko gorivo iz tri razloga: veće raspoloživosti, povoljnije cene i povoljnijeg uticaja na okolinu. Ako se posmatra životni ciklus aviona, bio-dizel smanjuje emisiju ugljenika za 50-90% u poređenju sa fosilnim gorivom. Sa proizvodnim kapacitetom od 800 miliona galona i cenom od 3 dolara/galon, bio-dizel bi uskoro mogao da zameni 1% celokupne svetske potrebe za kerozinom i da postigne paritet sa njegovom cenom. (M.S.)

Srpski piloti na arhijerejskoj Liturgiji u Beču

Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu u Beču . Episkopu je posebnu radost učinilo prisustvo grupe pilota iz Srbije, predstavnika Asocijacije- Udruženja pilota ,,Kurjaci sa ušća'' i vazduhoplovnog društva ,,Sveti arhanđel Gavrilo''- predvođeni kapetanom Sretenom Rogićem iz Beograda. Na kraju Liturgije, vladika Andrej je biranim rečima uputio dobrodošlicu dragim gostima iz Otadžbine i istakao primer kapetana Rogića koji je najzaslužniji što je Asocijacija vojnih i civilnih pilota Srbije, sa blagoslovom tadašnjeg patrijarha srpskog Pavla, počela da slavi krsnu slavu - velikog Činonačalnika nebeskih sila - Svetoga arhanđela Gavrila. Posle svete Liturgije, Episkop je u pratnji svojih gostiju prisustvovao nedeljnom narodnom zboru u crkvenoopštinskoj sali gde je za ugledne goste priređen prijem. (D.V.)

“Boeing” planira nove helikoptere

Predstavnici kompanije „Boeing“ su potvrdili, da će proizvesti još najmanje jednu verziju borbenog helikoptera AH-64 Apache i transportnog helikopra CH-47 Chinook, pre nego što će američko Ministarstvo za odbranu (MoD) realizovati projekat Future Vertical Lift. MoD je već odobrio višegodišnji program za kupovinu CH-47F do 2019. godine, dok će prvi od novih osam helikoptera MH-47F za specijalne snage biti isporučen u septembru. Potencijalno, svih 160 helikoptera iz sastava specijalnih snaga će biti modernizovano na stanadard najnovije varijante. Procenjuje se, da će Future Vertical Lift biti realizovan tek oko 2060. godine, što helikopteru CH- 47 daje potencijal, da bude helikopter koji će prvi „doživeti“ stogodišnju upotrebu (a prvi helikopter je proizveden 1962. godine). (M.S.)