vazduhoplovni časopis bez granica...

am-69

Fascinantna modernizacija – spremni za budućnost

U Manhingu se već godinama prate, održavaju, popravljaju, ali i modernizuju avioni u čijoj je proizvodnji učestvovala firma Erbas Difens end Spejs (primer: Panavija Tornado) ali i avioni drugih proizvođača (primer: Lockheed P- 3 Orion, F-4 Phantom). Na toj lokaciji inženjeri mogu da se oslone kako na višedecenijsko iskustvo u proizvodnji, tako i na iskustva u popravkama, održavanju i poboljšanju ovih i drugih tipova aviona. Programi modernizacije za Tornado zovu se ASSTA (Avionics System Software Tornado u Adi). Uz pomoć ovih programa se i avioni Tornado u službi Luftvafea [Luftwaffe] prilagođavaju stalnim novih zahtevima, tako da će im i dalje biti dorasli do kraja perioda njihove planirane primene u 2025. godini, a možda i kasnije. Tornado je svoj prvi let započeo u avgustu 1974. god., ali i posle više od četiri decenije on i dalje predstavlja platformu izbora ratnog vazduhoplovstva za operacije vazduh-zemlja. Razlog više predstavlja modernizacija softvera avio-sistema iz osnova, koja je do sada izvršena uz pomoć programa ASSTA u tri koraka, takoreći Vojni avioni mogu efikasno da se upotrebe samo ako uvek zadovoljavaju najnovija dostignuća tehnike i opreme. Centar za vojne vazduhoplovne sisteme u Manhingu [Manching] firme Erbas Difens end Spejs [Airbus Defence and Space] predstavlja idealno mesto u Evropi za odgovarajuće modernizacije vojnih aviona. 100 AEROMAGAZIN 7 operativnim sistemom borbenih vojnih aviona, ali i samih njegovih uređaja kao što su kompjuter, radarski i radio sistemi i naoružanje. Ove modernizacije su od jednog borbenog aviona iz kasnih 70-ih godina stvorile avion, koji je u potpunosti dorastao današnjim izazovima. više o tekstu

Harrier – jurišni lovac sa vertikalnim poletanjem

Harrier je prvi, a sada kada Jak-38 više nije u naoružanju, jedini
operativni avion u svetu koji može da vertikalno poleće (VTO). Za to
je zaslužna relativna jednostavnost koncepta tj. pogona. Tih godina
se smatralo, da je u tome budućnost vojne taktičke avijacije, ali su
ubrzo mnoge zemlje uvidele kompleksnost problema i skromne
sposobnosti tih aviona, pa su odustale od vertikalnog poletanja.
Pune sposobnosti taj avion postiže pri kratkom (STO) poletanju.
Zbog iste jednostavnosti pogona nije nadzvučan, a performanse su u
klasi JU Orla. U miru se pokazao opasan, a u ratu ranjiv.
Odavno je san vojnih stratega avion, kojem ne treba (duga) pista za poletanje/sletanje. Aerodromi su laka meta napada. Udaljenost aerodroma od bojišta zahteva veći dolet aviona i produžava vreme reagovanja od poziva pešadije za podršku iz vazduha. Prva praktična letelica koja može da vertikalno uzleti je bila helikopter. Osmišljen još od Leonarda daVinčija, u upotrebi je tek posle II svetskog rata. Mala maksimalna brzina ga čini ranjivim u mnogim situacijama i ograničava glavnu upotrebu na transport i spasavanje. više o tekstu

Novi Avion NA

Novi avion je bio radni naziv za jugoslovenski program višenamenskog nadzvučnog borbenog aviona. U radnoj komunikaciji se koristila i skraćenica NA.
Prve ideje o pokretanju ovog programa su nastale 1974. godine, nakon poletanja prototipa aviona Orao. Program je pokrenut radi opremanja RV i PVO borbenim avionima na bazi stečenog iskustva na Orlu i radi održanja kontinuiteta zapošljavanja kapaciteta vazduhoplovne industrije, kroz vlastiti razvoj i proizvodnju. Ta prva ideja se zasnivala na nadogradnji koncepcije aviona Orao, za razvoj njegovog naslednika, pod nazivom Orao 2. Posle preliminarnih razmatranja i analiza, ideja je ambicioznije artikulisana u razvoj naprednog, višenamenskog aviona četvrte generacije.
više o tekstu

Svetlosno obeležavanje sportskih aerodroma II deo

Namena ovog članka je, da se regionalnoj i lokalnoj upravi, kao i operateru aerodroma pruže osnovni stručni podaci potrebni za odabiranje koncepcije ugradnje opreme i instalacija SSO. Odabiranje opreme i njena ugradnja mogu da se obave u više faza (u članku su obrađene tri osnovne faze), što daje mogućnost namenskog raspoređivanja finansijskih troškova, potrebnih za ugradnju nove opreme.
FAZNO OPREMANJE AERODROMA
Manevarske površine tipičnog sportskog aerodroma se po pravilu sastoje od poletnosletne staze (RWY), jedne rulne staze (TWY) i platforme ispred hangara sa zemljano- travnatom konstrukcijom. Predlog opremanja i postavljanja instalacija SSO je urađen u veoma jednostavnom obliku, uz poštovanje propisanih svetlosnih karakteriskika, konfiguracija, napajanja i operativnog upravljanja. Korišćeni su serijski strujni krugovi, u kojima su svetiljke SSO serijski uključene preko izolacijskih transformatora na regulatore konstante struje (RKS), koji obezbeđuju isti svetlosni intenzitet za sve svetiljke. više o tekstu

Ruski carski vojni piloti u srbiji

Na samim počecima letenja početkom XX veka u osvajanju vazdušnog prostora su učestvovali najhrabriji, najnapredniji, najlucidniji ljudi koji su smelo koračali ispred svoga vremena. Taj svojevrsni fenomen se često pojednostavljuje, uz pominjanje nekoliko najpoznatijih imena u oblasti avijacije, iako je veoma veliki broj avijatičarskih stručnjaka svojom krvlju obojio težak put u osvajanju vazduha kao treće dimenzije čovekovog življenja. Sudbine letača su veoma često objektivan odraz sudbina celih društava i država i veoma su snažno prožete i spregnute. Mnogobrojne stranice svetske istorije avijacije su posvećene nastanku i razvoju letelica i avijacijske tehnike, što je neosporno važno i korisno, jer stepen razvoja avijacijskih tehnologija verno odražava i nivo i stepen razvijenosti države i društva. Toj veličanstvenoj mašini - aeroplanu su ipak udahnuli dušu piloti, večni romantičari i zaljubljenici u mašine i letenje, uporni tragači za nečim novim, savršenijim, uzbudljivijim, obožavaoci avanture i adrenalina. I doista su i „karakter“ i ponašanje aviona u letu najčešće zavisili od ljudi koji su njima upravljali. više o tekstu

Lightning prvi britanski supersonični lovac

Britanska avio-industrija je 50-ih godina prošlog veka postigla veliki uspeh sa lovcima tipa Hunter, ali su u to vreme svetske velesile počele da uvode u upotrebu supersonične lovce. Sovjetski MiG-19 je ušao u upotrebu 1955. godine sa maksimalnom brzinom od 1,35 Maha, a američki F-100 je sa brzinom od 1,2 Maha uveden u naoružanje iste godine posle „preležanih dečijih bolesti“.
Krajem 50-ih godina su se u upotrebi pojavili i prvi lovci klase 2 Maha: američki F-104 i sovjetski MiG-21.Velika Britanija je pravilno odlučila, da u ovom pogledu ne zaostane i da počne sa razvojem sopstvenog lovca, koji bi bio u stanju da dostigne tada mitsku brzinu od 2 Maha. Ispostavilo se, da tu brzinu nije lako postići čak ni u današnje vreme, iako je literatura preplavljena podacima o brzinama savremenih lovaca, koji tobože mogu da lete brzinama većim od 2 Maha. Tako se na primer skoro svakom supersoničnom lovcu automatski pripisuje sposobnost postizanja brzine od 2 Maha, pa i više, što je apsolutno pogrešno. Primeri su: Draken, Vigen, Rafale, F- 16, F-14, F-18, Typhoon itd. Uvek je bolje imati domaći proizvod, nego se oslanjati na strane proizvode, jer to doprinosi razvoju domaće industrije, zapošljavanju domaćih radnika, razvoju i primeni novih tehnologija, neophodnih za razvoj ekonomije. više o tekstu