AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 74

  ratne mašine...
 

Ruski borbeni helikopter Mi-28N

 
Rekordni tridesetogodišnji razvoj borbenog helikoptera Mil Mi-28 je protkan usponima i padovima, jer je u žestokom rivalstvu sa Kamovom Ka-50 i Ka-52, Mi-28 konacno «odneo pobedu». Iako se mnogima ovo nece «dopasti», zbog daleko atraktivnije koncepcije Kamova, ta odluka je u velikoj meri sasvim logicna. Konacno, Mi-28N je 2006. godine ušao u operativnu upotrebu, cime je postao najteži, najmocnije naoružan i najbolje oklopljen borbeni helikopter na svetu. S obzirom na trenutne rivale i njihove mogucnosti, Mi-28N ce ovu „titulu“ verovatno zadržati duže vreme.
(Sebastian Baloš)

  Novo američko elektronsko oko  

Kada je americka mornarica iskazala potrebu, da od 2008. godine zameni svoje avione-ometace EA-6B Prowler, niko sem nekoliko optimista, najpre iz kompanije “McDonnell Douglas”, a zatim i iz “Boeing”, nije ni sanjao da ce naslednik biti novo “elektronsko oko” oliceno u modifikovanom i dobro poznatom lovcu-bombarderu F/A-18, pod nazivom EA-18G Growler. Naslednik EA-6B ce moci da izvodi veliki broj zadataka iz domena elektronskog ratovanja, da polece sa nosaca aviona i sa kopnenih aerodroma. Tokom lęta ce moci da ometa i da neutrališe protivnicke elektronske senzore, i da tako štiti prijateljske snage u vazduhu i na zemlji. Slicnost Growlera sa F/A-18F je ogromna, a najlakše ce se raspoznati po podvešenim ometackim kontejnerima ispod krila i po antenskim kontejnerima na krajevima krila.
(Branko Martinić)

 

Povratak tradiciji

 
Ovogodišnja promocija studenata Vojne Akademije je održana u sasvim drugacijem ambijentu i u novim okolnostima. Citavom dogadaju je posvecena velika pažnja javnosti – ne samo zbog prisustva citavog vrha države, vec i zbog same scenografije koju Beogradani nisu videli još od davne 1985. godine. »Skroman« doprinos atraktivnosti ceremonije je dalo i naše vojno vazduhoplovstvo.
(Slaviša Vlacić)

 

 

Ceški asovi u TLP školi

 
Tokom prošlog juna ceški piloti su prvi put ucestvovali u radu specijalne vazduhoplovne škole nazvane Tactical Leadership Programm, koja i nakon 28 godina postojanja i dalje ostaje vrlo važan korak u obuci pilota-lovaca. Naš dopisnik, gospodin Koen Aerts/Aero Topics, posetio je belgijsku vazduhoplovnu bazu “Florennes” i osvrnuo se na uspešnu sagu ove škole.



  biznis klasa...
  Niški aerodrom „Konstantin Veliki“  
Osamostaljenjem Srbije aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu je konacno dobio zasluženo mesto u našem vazdušnom saobracaju. Postao je primarni alternativni aerodrom za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ i više okolnih aerodroma, te se u skladu sa novom ulogom vrše stalna ulaganja u njegovu opremu i infrastrukturu, koja ce mu omoguciti da ispuni tu novu ulogu. Aerodrom „Konstantin Veliki“ je znacajan ne samo zbog svog geografskog položaja, nego i zbog klimatskih prilika koje na njemu vladaju tokom godine – retki magloviti dani ga cine pogodnim za avionski saobracaj gotovo isto koliko i Podgoricu i Tivat, a daleko nadmašuje aerodrom u Prištini. Medutim, ranije je prednost alternativnog aerodroma davana Splitu, pa Podgorici, bez obzira što je Niš na dva sata vožnje od Beograda. No, bilo kako bilo, izgleda da okovi prošlosti pucaju i da aerodrom „Konstantin Veliki“ zauzima mesto u vazdušnom saobracaju, koje mu odavno i pripada...
Kljucni neimar, koji je svojim znanjem, entuzijazmom i lavljim srcem gradio viziju aerodroma u Nišu je njegov generalni direktor Radisav Radojkovic. Sa ciljem da iz prve ruke saznamo dokle je aerodrom „Konstantin Veliki“ stigao sa modernizacijom, kakvi su planovi i koje avio-kompanije ocekuju u Nišu, zamolili smo gospodina Radojkovica za intervju.
(Mato Siladić)

 

  LAJNER BUDUĆNOSTI (II deo)
- Boeing B787 Dreamliner –
 
U takmicenju za pogonsku grupu novog lajnera pobedila su dva kandidata: “General Electric” i “Rolls-Royce”, dok je “Pratt & Whitney” otpao. Kupci ce odluciti, koji ce od dva ponudena motora biti ugraden na njihov avion. Izbor od dva razlicita motora je atraktivan za avio-prevoznike, ali i za finansijere. Oba predvidena motora za 787 se razvijaju tacno po predvidenom planu i “Boeing” je veoma zadovoljan onim što je do sada uradeno.
Zahvaljujuci tome što kompoziti ne korodiraju, ne poznaju zamor i zato što su otporniji na oštecenja nego metalna struktura, intervali pregleda na 787 ce biti znatno veci, nego što je to slucaj na metalnim avionima. Nakon unapredenja na 777, “Boeing” je rešio da ide i dalje u “kresanju” troškova održavanja.
Cak je i sasvim ”obican” novi širokotrupni avion finansijski ogroman zalogaj za jednu kompaniju, makar ona bila i velika i mocna poput Boinga. A kada je rec o tako naprednom avionu, kakav je 787, koji je sa strukturnog aspekta revolucionaran, onda to prevazilazi rersurse kompanije, pa cak i države. Da bi 787 uopšte bio moguc, u Boingu su lako zakljucili, da ce im biti potrebni jaki strateški partneri iz sveta. Dugogodišnja kooperacija na strukturi aviona sa japanskim i italijanskim firmama, na ovom projektu se još više proširila. Cak su tri japanska giganta - “Mitsubishi”, “Kawasaki” i “Fuji” uzela aktivno ucešce u razvoju aviona. A tu je još i mnoštvo kompanija iz celog sveta...

Sa realizacijom Drimlajnera ostaje još jedno pitanje: da li ce biti mesta za oba koncepta putovanja – super džambo-džet i “hab-to-hab” transport - kako to vidi “Airbus”, ili manji avioni i “point-to-point” transport - kako to zastupa “Boeing”? A odgovor na ovo pitanje znacemo za koju godinu!
(Predrag Lakić i Mato Siladić)

 

  Senka krize nad kompanijom “Airbus”  
Kada je 27.aprila 2005. godine poleteo prvi prototip super džambo-džeta A380 cinilo se, da je “Airbus” na pragu komercijalnog i tehnološkog trijumfa, a onda se za samo nekoliko proteklih meseci pretvorio u kompaniju koja se bori za opstanak. Senka teških vremena se nadvila nad ponosom evropske vazduhoplovne industrije. Šta se to dešava sa ”Erbasom”? Kako je prva vazduhoplovna kompanija na svetu došla u takvu situaciju? Odgovori su višestruki i leže u postojecoj organizaciji, u nacinu menadžmenta, u primenjenom inženjerskom alatu za projektovanje i u tenziji izmedu dve kljucne nacije – Nemacke i Francuske. ”EADS” je 13. oktobra otkupio 20% akcija kompanije “BAE Systems” u “Erbasu” za 2,75 milijardi evra i time postao 100% vlasnik “Erbasa”. To je prilika, da se imenuje jedan direktor, bez obzira na nacionalnost, koji ce pod svojom kontrolom imati sve programe i sve ”Erbasove” fabrike. No, to bi mogao da bude samo prvi korak u prestrukturiranju ”Erbasa”, a ono najteže tek sledi. (Mato Siladić)

 

  Brazilska tragedija  
Krajem septembra u Brazilu se desila jedinstvena vazduhoplovna nesreca, u kojoj su ucestvovala dva nova civilna aviona. Naime, 29. septembra je došlo do tragicnog sudara brazilskog civilnog putnickog aviona B737-800 i novokupljenog poslovnog mlažnjaka Embraer Emb-135BJ Legacy 600, koji je preletao iz Embraerove fabrike “Sao Jose dos Campos” u Ameriku, a ciji je vlasnik “ExcelAire”, baziran na Long Island, New York. Boeing B737-800 je nov avion, krajem avgusta 2006. godine uveden u flotu avio-kompanije“Gol”, a Legacy je obavljao prelet na aerodrom svog kupca, pri cemu je bilo planirano, da sleti u Embraerovu fabriku u mestu Manaus i da tamo napuni gorivo. Ali, tada niko nije ni slutio, da ce to biti koban let za »Golov« B737-800.
(Dragan K.)

 

 

  nebo za hrabre...

  Jubileji i sportski podvizi  

Naturalizovana Amerikanka Anuša Ansari, koja je iz rodnog Irana došla u SAD još kao tinejdžerka je prva žena turista i istraživac koja je odletela u kosmos 18. septembra 2006. godine na Medunarodnu kosmicku stanicu (MKS) sa posadom ruskog kosmickog broda »Sojuz«...
Ovogodišnje 29. svetsko padobransko prvenstvo je održano u Rusiji od 12. do 19. avgusta na velikom sportskom aerodromu »Stupino« kod Moskve. U okviru ovog takmicenja Rusi su održali i svoje državno prvenstvo IV memorijalni kup Antona Malevskog, koji je otvoren desantnom figurom od 42 padobranca, sa jednim praznim mestom u znak secanja na poginulog Malevskog. Za poslednjih 50 godina ovo je najveca manifestacija u Rusiji, na kojoj je ucestvovalo 500 sportista iz 30 zemalja sveta, a poslednji svetski padobranski šampionat je održan u Rusiji davne 1956. godine. U ovoj velikoj svetskoj manifestaciji ucešce su uzela ukupno 182 padobranca (115 muškaraca i 67 žena) i 45 padobranskih ekipa (25 muških i 19 ženskih) iz 25 zemalja sveta....
Najbolji aeronauti sveta su ove godine ucestvovali na 6. medunarodnom šampionatu i na 12. državnom šampionatu Rusije balona na topli vazduh u podmoskovskom gradu Dmitrovu, na kojem je u trkama ucestvovalo 40 prekrasnih i cudesnih balona, a takmicenje je trajalo 8 dana...
Ruske padobranke su 20. avgusta postigle novi ženski nacionalni rekord 38-way na sportskojm aerodromu »Stupino«, nedaleko od Moskve. Nakon iskakanja iz aviona An-28 devojke su figuru od 38 ucesnica zadržale staticnom 20 sekundi, što je po pravilima o postizanju rekorda dovoljno da se rekord proglasi i prizna za važeci...
Medunarodni turnir – NEBESKI SAJAM URALA 2006. je startovao uspešnim preletom prirodne granice Evropa-Azija, koji su izvela dvojica pilota – Pavel Holod na zelenom balonu NTV i Andrej Vertiprahov na dirižablu »Sloboda« iznad planine Urala....

(Pripremila Radmila Tonkovic)

 

 

  arhiv...
  Alberto Santos-Dumont: 100 godina od prvog leta avionom u Evropi
 

Dva najpoznatija i najpopularnija Brazilca svih vremena u svetu su legendarni fudbaler Pele i Alberto Santos-Dumont, covek koji je tacno pre 100 godina daleke 1906. prvi u Evropi poleteo avionom sopstvene konstrukcije zapocevši tim letom eru avijacije u Evropi. Kao sin bogatog vlasnika plantaža kafe roden je krajem XIX veka (1873.) u državi Minas Gerais u Brazilu, gde je živeo do svoje 17. godine, od kada boravi u Parizu i za Francusku ce biti vezani svi njegovi životni tj. vazduhoplovni poduhvati. Ovaj pravi pionir avijacije je najpre poceo sa balonima, zatim nastavio sa dirižablima na motorni pogon kojima je leteo u SAD i Evropi, da bi 1906. izveo prvi stabilan i kontrolisan let avionom u Evropi. Bio je to biplan “14-bis” (Grabljivica) sopstvene konstrukcije, koji je napred imao kutijasti rep i horizontalni stabilizator, dok se motor Levasseur (50 KS) sa propelerom nalazio pozadi...
(prof Radmila Tonkovic)

 




  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam