AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 73

  ratne mašine...
 

„Farnborough 2006.“ Svetsko okupljanje vazduhoplovaca“

 
I ove godine, kao i svake druge prethodne parne godine, u periodu od 17-23. jula je održan velicanstveni 45. po redu “Farnborough International Airshow 2006.”. Po oceni organizatora ovog skupa (“Farnborough International Ltd.” i “Society of British Aerospace Companies” - SBAC), ovo je jedan od najuspešnijih do sada održanih salona sa 140.000 profesionalnih posetilaca, 1480 kompanija-izlagaca iz 35 zemalja sa oko 150 izloženih letelica, ugovorenih poslova za preko 40 milijardi dolara; uz ucešce 1800 inostranih novinara, 77 vojnih delegacija iz 43 zemlje i 40 civilnih delegacija iz 15 zemalja itd.
(Boško Rašuo).

  Helikopteri u borbi u vazduhu  

Prema podacima objavljenim u stranim caopisima, u zadnjih 30 godina se odigralo oko 300 registrovanih neravnopravnih borbi u vazduhu izmedu helikoptera i aviona. U vecini slucajeva oboreni helikopteri su bili namenjeni za transport ili za borbeno obezbedenje, i nisu imali efikasno borbeno naoružanje i senzore za otkrivanje protivnickih helikoptera ili aviona. Narocito su naglašena iskustva iz rata na Bliskom istoku (1972. godine), kada su izrealski lovci F-4 Fantom i Kfir dosta sigurno obarali arapske transportne helikoptere Mi-8. Takva iskustva su naterala vojne strucnjake, da pocnu da razmišljaju o “preživljavanju” helikoptera u borbama u vazduhu. U to vreme je taktika dejstva helikoptera protiv aviona predvidala njihovu upotrebu samo u sastavu taktickih grupa. Posadama je preporucivano, da izbegavaju borbu s avionima, izuzev u slucajevima kada je to onemogucavalo izvršenje postavljenog borbenog zadatka.
(Slobodan Miljanovic i Jasna Miljanovic)

 

„RoIAS 2006.“ - Rumunska premijera srpskog vazduhoplovstva -

 
Ovogodišnja sezona aeromitinga za srpsku avijaciju nije tako dinamicna, kakva je bila prethodna. Do zakljucenja ovog broja je zabeleženo samo ucešce na “Biggin Hill Air Show” (Aeroklub „Galeb“) i na medunarodnom aeromitingu “RoIAS 2006.”, održanom krajem jula u rumunskom gradu Konstanci, koji je ujedno bio i prvo javno predstavljanje srpske vojne avijacije sa novim oznakama.
(Slaviša Vlacic)

 

 

DRAMA NA VIDOVDAN - Bez poklopca kabine na 5.000 metara

 
Šta se dogada, kada na nekoliko hiljada metara, iz cista mira, pukne i potom nestane ceo poklopac kabine MiG-21, osetili su na svojoj koži ovog 28. juna piloti potpukovnik Bela Gerstmajer i major Mladen Kostic-Roki iz 204. lovackog puka našeg vojnog vazduhoplovstva (Dušan Marinovic)



  biznis klasa...
  Jeftin avio-prevoz na srpskom nebu  
Centavia – nova zvezda na nebu. Ovog leta se na našem nebu pojavila i prva privatna regionalna avio-kompanija – Centavia. Pomenuta kompanija je 1. avgusta 2006. godine obavila svoj promotivni let na relaciji Beograd-Bodrum. Pocetak rada je zacet cetvoromotornim mlaznim avionom BAe 146-200.
U meduvremenu, Centavia je dobila i drugi avion „džambolino“ BAe 146-200, sa 98 komfornih sedišta, cime je ponuda putovanja za srpske turiste sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ postala znatno bogatija. Avion je iznajmljen od britanske kompanije BAE System. U cilju da saznamo kako teku prvi poslovni dani i kakvi su planovi za buducnost Centavie, zamolili smo njenog direktora, gospodina Predraga Vujovica, za kratak intervju...

Germanwings – prvi niskotarifni avio-prevoznik u Srbiji. Nemacka niskotarifna avio-kompanije Germanwings je osnovana 1997. godine, a sa operativnim radom je zapocela 27. oktobra 2002. godine. Prema podacima iz jula 2006. godine, flotu cini 20 aviona Airbus A319-100 i tri aviona Airbus A320-200, a prosecna starost aviona iznosi 6,8 godina. Germanwings je nedavno postao vlasnik 18 novih aviona Airbus A319 i planira da do 2009. godine na maticni aerodrom Cologne/Bonn dovede još šest aviona ovog tipa. Kupovina novih aviona je deo strategije rasta pomenute avio-kompanije i veoma dobre saradnje s aerodromom Cologne. Održavanje aviona se vrši u kompanijama Eurowings Luftverkehrs AG i Deutsche Lufthansa AG. Germanwings zapošljava oko 460 ljudi, koji su zaduženi da svaki let ucine bezbednim i prijatnim za svoje putnike. Obuka posada se vrši u centru za obuku Lufthanse (Lufthansa Training Center, Frankfurt).
Da bismo iz prve ruke dobili informacije o pocetku poslovanja avio-kompanije Germanwings U Srbiji, zamolili smo gospodina Engel Andreas, Director International Public Relations kompanije Germanwings, za kratak intervju...
(Mato Siladic)

 

  Kriza ili uzlet Erbasa  
Junske vesti o kašnjenju A380 i dvogodišnje lutanje u dizajnu A350 su neumoljive cinjenice, koje govore, da se evropski proizvodac putnickih aviona »Airbus” nalazi u ozbiljnoj krizi u odnosima sa svojim kupcima po pitanju projekata novih putnickih aviona. Velika investicija i obimno vreme utrošeni na projekat A380 su kod Erbasovih planera stvorili lažnu iluziju, da mogu parirati Boingovom B787 Dreamliner i probirljivom svetskom tržištu kao altetrnativu ponuditi derivativ A350, zasnovan na proverenim tehnologijama gradnje i materijalima ranije familije aviona.
(M.S.)

 

  LAJNER BUDUCNOSTI - Boeing B787 Dreamliner –  
Kada je decembra 2000. godine “Airbus” zvanicno lansirao svoj Super Jumbo A380 cinilo se, da je “Boeing” potpuno i na dugo potisnut u drugi plan. Sledece godine na vazduhoplovnoj izložbi u LeBuržeu (Le Bourget) u Francuskoj “Boeing” je probao da zada “kontraudarac” prikazujuci svoj novi futuristicki Sonik kruzer (Sonic Cruiser). Vecina posmatraca se složila, da je rec o “preforsiranom” odgovoru i da “Boeing” nece imati puno šansi s ovim avionom, ili bar ne u dogledno vreme.
(Predrag Lakic i Mato Siladic)

 

  Avion na dizel-gorivo  
Upotreba jeftinijih vrsta pogonskog goriva, u današnjem okruženju rekordnih cena nafte i njenih derivata, za vlasnike malih aviona može da predstavlja spasonosno rešenje. Upotreba kerozina ili obicnog dizela za pogon sportskih aviona sa klipnom pogonskom grupom sve je raširenija, a usled stalnih poskupljenja benzina postala je primamljiva ne samo za škole letenja i aeroklubove, vec i za vlasnike sportskih aviona. Cessna-172 sa motorom na kerozin predstavljena je domacoj vazduhoplovnoj javnosti 2. avgusta u Vršcu, a motor nije bio jedina novina...
( Vladimir Jovanovic)

 

 

  nebo za hrabre...

  Jubileji i sportski podvizi  
Sećanje na Teslu
Na Teslin rodendan 10. jula 2006. godine širom sveta je obeležen jubilej – 150 godina od rodenja ovog svetskog genija – Srbina rodenog u Austro-Ugarskoj, svetskog naucnika, elektroinženjera, fizicara i pronalazaca, s americkim državljanstvom, koji je umro 7. januara 1943. godine u Njujorku. Tri nova spomenika u cast Nikoli Tesli su tog dana otkrivena u rodnom selu Smiljanu u Lici, na Nijagarinim vodopadima sa kanadske strane i na aerodromu u Beogradu, koji je u ovoj svetskoj godini Nikole Tesle poneo i njegovo ime. Bronzana figura jednog od najvecih svetskih genija, rad vajarke Drinke Radovanovic, od tog dana docekuje i ispraca putnike koji odlecu i slecu na beogradski aerodrom »Nikola Tesla«. Spomenik coveku koji je osvetlio svet predstavlja poklon »Elektroprivrede Srbije« stanovnicima Beograda i poput svetionika i nepogrešivog putokaza svedoci o našem pripadanju bogatoj riznici civilizacijskog progresa i razvoja nauke u svetskim razmerama. Vazduhoplovci se zaista ponose, što je u slavu ovog našeg naucnika i genija upravo aerodrom u našem prestonom gradu dobio njegovo ime i prelep spomenik, jer je malo poznato, da se Tesla teorijski bavio problemima letenja i da je u toj oblasti registrovao nekoliko patenata. On je prvi otkrio princip daljinskog vodenja i primenio ga 1896. godine na modelu broda, a to ce postati temelj vodenja avio-bombi, raketa, bespilotnih letelica…
Teslini pronalasci su veoma važni i zacajni i u vazduhoplovstvu i njegovo celokupno stvaralaštvo je posredno i neposredno doprinosilo i danas doprinosi razvoju vazduhoplovstva i kosmonautike. Da podsetimo, Tesla je još kao student došao na ideju letelice slicne raketi s impulsnim motorom; zatim balona sa tecnim gasom i elektricnim grejacima; pa ornitoptera – mahokrilca; zatim pretece hoverkrafta i na kraju helikopteroplana; a pravio je i skice i proracune za aeromobil još daleke 1909. godine. Tesla je bio opsednut i bežicnim prenosom energije, koji bi rešio i problem vazdušnog transporta. Po Teslinoj licnoj želji Muzej »Nikola Tesla« u Beogradu baštini njegovu kompletnu zaostavštinu, kao i urnu sa pepelom ovog velikog naucnika, a od 10. jula Beograd krasi i spomenik Nikoli Tesli. (Radmila Tonkovic)

Padobransko prvenstvo Srbije
Ovogodišnje 53. državno padobransko prvenstvo Srbije je održano krajem meseca jula na sportskom aerodromu »Lisiciji jarak« kod Beograda, a takmicilo se 35 padobranaca iz Beograda, Novog Sada, Kikinde, Jagodine, Paracina i Niša u pojedinacnom plasmanu i 6 padobranskih ekipa. U pojedinacnoj konkurenciji u generalnom plasmanu lider ovog prvenstva je Ljubiša Naumovic iz Paracina (3 negativna boda), dok je sa istim brojem bodova drugo mesto zauzeo Radoslav Korac iz Niša i trece sa 8 negativnih bodova Dragan Curcic takode iz Niša. (Korac je bio najbolji u skoku na cilj, a Naumovic u figurama). U ekipnoj konkurenciji u generalnom plasmanu ubedljivo najbolja je bila ekipa »Nebeske vidre 1« Vojske Srbije sa 41 negativnim bodom i potpuno zasluženim prvim mestom; dok je drugo mesto pripalo ekipi »Naša krila« iz Paracina (80 negativnih bodova), a trece mesto je zauzela ekipa »Žandarmerija« iz Beograda (129 negativnih bodova).
Istovremeno je održan i medunarodni padobranski kup »Trofej Beograda 2006.«, na kojem je medu 37 rivala najbolji Radoslav Korac iz Niša (17 negativnih bodova) u pojedinacnoj konkurenciji; dok je medu sedam ekipa ucesnica trijumfovala »Nebeske vidre 1« Vojske Srbije sa 58 negativnih bodova.

(Pripremila Radmila Tonkovic)

 

 

  arhiv...
  Slavni ruski konstruktor letelica IGOR IVANOVIČ SIKORSKI
 

Možda bi u nadnaslovu ovog teksta trebalo da stoji - americki konstruktor letelica ili rusko-americki ili americki konstruktor letelica ruskog porekla. Medutim, manje je bitan taj pridev pripadanja, od onog što je ovaj slavni konstruktor letelica uradio za covecanstvo. Svet i istorija moraju da pamte Igora Ivanovica Sikorskog kao projektanta, naucnika, izumitelja, tehnologa, pilota, probnog pilota i predavaca, jer njegovo delo prevazilazi sve granice država i kontinenata.
(B.M.)

 




  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam