AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 68

  ratne mašine...
 

“Burže 2005.”

 
Zvezda ovogodišnjeg “Buržea” i na nebu i na statickom delu izložbe je neosporno bio super džambo-džet A380, najveci putnicki avion na svetu. Bez obzira, što se i dalje nastavlja debata o velicini i potencijalnom tržištu takvog aviona, A380 je pri poletanju sa svoja 22 tocka biznis pretvarao u uživanje, a kada se odvojio od piste, sve oci su oduševljeno posmatrale najvecu ikad videnu pticu na nebu.
Na izložbi je debitovalo još 10 velikih aviona, a medu prvima avio-cisterna KC-767A i Boeing B777-200LR Wordliner; “Dassault” je prikazao najnoviji biznis-avion Falcon 7X s elektricnim komandama lęta; “Embraer” je doveo cak cetiri aviona, predvodena Embraerom 195 sa 110 sedišta; “Gulfsteram” je doveo dva biznis-aviona G450 i G550; “Alenia” je prikazala trenažni avion M346, a “HAL” - svoj najnoviji trejner HJT-36.
Ove godine su svojevrstan „kam-bek“ najavili Amerikanci, koji su na “Buržeu” postrojili svoj kompletan prvi borbeni ešalon – F-16, F-15E i F/A-18F, ali i transporter C-17 i avio-cisternu KC-130J. Evropljani su u prvi plan istakli svoje borbene adute: Rafal, Tajfun i Gripen. Ovog puta sa izložbe nisu izostali ni Rusi, ciji je Suhoj Su-27SKM suvereno gospodario nebom...
(Mato Siladic – Autor se zahvaljuje VZ »Orao« na pomoci u realizaciji ovog prikaza.)

  Fighter Meet ‘05  

Lętna sezona je normalan znak za smanjenje letackih aktivnosti u vazduhoplovnoj bazi ”Florennes”, koja je krajem juna ispratila kuci studente najnovije generacije programa “Tactical Leadership Programme”. Kako tokom jula i avgusta zamru ucionice srednjoškolaca, tako i pista i mlažnjaci u bazi ”Florennes” utihnu i utonu u letnu mirnocu i tišinu. Medutim, ove godine to nije baš tako, jer je belgijski 350. skvadron (Belgian Air Component’s (BAC) 350 Sqn ‘Ambiorix’) bio domacin godišnje vežbe “Fighter Meet”, koja je na jednosedmicno druženje okupila skvadrone lovacke avijacije brojnih evropskih nacija. Ovogodišnja vežba “Fighter Meet”, održana u periodu od 11-15. jula, nije na programu imala samo borbu u vazduhu, nego je obuhvatila i seminare iz oblasti taktike i ažuriranja letackih procedura (“Tactical Discussion and Procedures Update” – TDPU). TDPU seminari su održani u cilju doterivanja taktike i procedura, koje su nastale kao posledica usavršavanje opreme pojedinih ratnih vazduhoplovstava. Naime, borbeni avioni su izloženi stalnoj modernizaciji manjeg ili veceg obima, sa kojima treba upoznati i ostale ucesnike vežbe. Za evropske korisnike aviona F-16 najnovija modernizacija s oznakom M3 predstavlja najveci doprinos u povecanju borbene efikasnosti i kompeticije s avionima trece generacije, pa cak i sa najnovijim avionima cetvrte generacije.
(Text + Illustration Koen Aerts, Aero Topics)

 

NAORUŽANJE HELIKOPTERA ZA PROTIVOKLOPNU BORBU

 
Pored transportnih helikoptera, u naoružanju oružanih snaga mnogih zemalja se nalaze borbeni helikopteri (cesto nazivani - helikopteri za vatrenu podršku). Pred njih se postavljaju sledeci zadaci? borba sa tenkovima i drugim oklopljenim ciljevima, neposredna vatrena podrška kopnenoj vojsci, neutralisanje sredstava i sistema PVO, pracenje transportno-desantnih helikoptera, izvidanje iz vazduha, kao i citav niz drugih borbenih zadataka. Kao sistemi oružja u odbrambenim i ofanzivnim operacijama, oni dejstvuju ispred i oko prvih borbenih linija, kao i po dubini odbrambenih položaja, i u tesnom sadejstvu sa borbenim jedinicama kopnene vojske, a u izuzetnim slucajevima i samostalno. U manevarskoj borbi helikopteri za vatrenu podršku se prvenstveno upotrebljavaju za uništavanje neprijateljevih snaga, pri izvodenju napada i slabljenja njihove udarne moci u odsutnoj fazi borbe. Glavni zadatak ovih helikoptera je ojacanje protivoklopne borbe na pravcu glavnog udara protivnika, uništavanje njegovih tenkovskih jedinica ili delova na prilazima mobilizacijskom zborištu, nacelno sa daljina od 8-10 km. Glavno naoružanje helikoptera za vatrenu podršku su protivoklopne vodene rakete, nevodena raketna zrna i automatski topovi.
(Slobodan Miljanovic, dipl.ing. i Jasna Miljanovic, dipl.ing.)

  Italijanski cuvari slovenackog neba  

Cervia - mali turisticki grad u Italiji, nekoliko desetina kilometara pred cuvenim Riminijem, tokom poslednje godine je nekoliko puta punio stupce slovenacke štampe. Otkad je pre godinu dana Slovenija postala punopravan clan NATO -saveza, baš su avioni iz italijanskog grada Cervia, gde se nalazi 23. skvadron Vazduhoplovinh snaga Italije iz sastava 5. puka, odgovorni za zaštitu slovenackog vazdušnog prostora, ali naravno, u saradnji sa slovenackom vazdušnom odbranom. Naime, da bi se ispunio zahtev, da slovenacko nebo štite supersonicni lovacki avioni, a koje Slovenija nema, tu ulogu su preuzeli italijanski F-16.
(Marko Malec)

 

  Odlazak padobranske legende  

Padobransku legendu i proslavljenog komandanta cuvene 63. padobranske brigade pukovnika u penziji Stojana Jovica na vecni pocinak su 1. aprila ispratili svi njegovi padobranci, i vojni i sportski, kao i mnogobrojni poštovaoci njegove licnosti i dela, dugogodišnji saradnici i visoke licnosti iz našeg javnog života.
Stojan Jovic je roden pre 79 godina u Gornjem Adrovcu u opštini Aleksinac, a prvi put je skocio padobranom daleke 1950. godine iznad Kosova polja. U legendarnoj 63. padobranskoj brigadi je službovao od 1953. do 1977. godine obavljajuci odgovorne dužnosti, medu kojima devet godina i dužnost komandanta ove proslavljene brigade. Izveo je 717 skokova padobranom i stekao zvanje »padobranski instruktor I klase«, nosilac je »Zlatnog znaka padobranskog instruktora I klase« Jugoslavije i Indonezije, gde je obucavao padobranske jedinice te zemlje u skokovima sa zadrškom, za šta je dobio pehar i Orden prosperiteta Indonezije...U 70. godini života je skocio padobranom 3 puta, u 75. godini 2 puta i poslednji put u 76. godini skocivši svoj 717. skok i postavši rekorder – najstariji aktivni padobranac u našoj zemlji i na Balkanu i jedan od najstarijih u Evropi. Interesantan je kuriozitet takmicenja veterana našeg Jovica i Džordža Buša-seniora u skokovima, u kojima je sve do prošle godine vodio naš Jovic, a onda je Buš skocio u tandemu u 80. godini života, na šta se i Jovic spremao za sledecu godinu... Ali, smrt je preduhitrila našeg hrabrog veterana – padobranca Jovica i nemilosrdno i zauvek zaustavila ovo takmicenje! (R.T.)


  nebo za hrabre...
  POLETELA “ASOCIJACIJA AVIJATICARA SRBIJE”  

Na sportskom aerodromu “Zemun polje” nedavno je u organizaciji “Asocijacije avijaticara Srbije” (A.A.S.) i domacina Zmajarskog kluba “Delta” organizovan mali aeromiting, na kojem su leteli jedan balon, sportski avion Zenair CH701 STOL i 10 motornih zmajeva, a mnogobrojnim gostima, zvanicama i posetiocima je omoguceno neprekidno 4-casovno letenje i uživanje u majstorskim bravurama iskusnih i pouzdanih nebeskih vitezova iz nekoliko naših vazduhoplovnih i zmajarskih klubova. U izvanrednoj sportskoj atmosferi i prijateljskom druženju po suncanom i toplom vremenu, uz pratnju obavezne košave, nebom iznad Zemuna i Batajnice su neumorno krstarili gospodari slobodnog neba u avionu, balonu i motornim zmajevima razlicitih tipova.

 

  PRVENSTVO U JEDRILICARSTVU  

Ovogodišnje Državno prvenstvo u vazduhoplovnom jedrilicarstvu je održano na sportskom aerodromu »Bikovo« kraj Subotice od 8. do 23. jula 2005. godine u krajnje nepovoljnim meteorološkim uslovima za letenje, tako da su održana samo 4 takmicarska dana, od kojih su 3 bodovana kao brzinski preleti, a jedan kao daljinski prelet. Takmicenje se odvijalo u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Srbije i Crne Gore, Saveza jedrilicara SCG, Vazduhoplovnog saveza Vojvodine i Aerokluba »Ivan Saric« kao neposrednog organizatora, a ucestvovalo je 10 takmicara i 5 ekipa iz aeroklubova: »Novi Sad«, »Zrenjanin«, »Vaja« iz Beograda, »Ivan Saric« iz Subotice i »Mihailo Petrovic« iz Kraljeva. U toku prvenstva na jedrilicama je preleteno 6.059 km i 199 casova i 12 minuta, obavljeno je 66 letova, dok su avioni za vucu leteli 9 casova i 49 minuta, a letelo se maršrutama Bikovo-Cenej-Ecka-Kikinda-Srbobran-Senta-Bajša-Bikovo na jedrilicama: DG-100, DG-101G, DG-300, Cirrus 17a i Standard Cirrus. U ekipnom plasmanu titula najbolje državne ekipe je zasluženo pripala ekipi »Novi Sad« (piloti Vlatko Rihter i Ivan Filko) sa 3.723 boda, druga je ekipa »Ivan Saric« sa 3.168 bodova i treca je ekipa »Kengur« sa 3.138 osvojenih bodova.



  biznis klasa...
  Povratak Avantija  
Koncept biznis-aviona konstruktorskog biroa »Piaggio«, pogonjenog sa dva turboelisna motora seže u sredinu sedamdesetih godina, kada je naftna kriza znatno uticala na dizajn aviona ovog tipa. Pjadovi inženjeri su tada pokušali da dizajniraju avion, koji ce imati slicne karakateristike sa tada aktuelnim biznis-džetovima, ali cije bi nabavna cena i cena eksploatacije bile znatno niže. U tome su uspeli nakon nekoliko godina rada, a rezultat je bio - prilicno inovativan i futuristicki izgled novog modela, oznacenog kao P.180 Avanti. Svojim aerodinamickim izgledom - kanar konfiguracija, kombinovana sa potisnim elisama - P.180 je u tom momentu zaista bio prava novina i konstrukcijsko osveženje.
Avanti je prvi put poleteo 23.septembra 1986. godine. Iako je tokom ispitivanja dokazano, da se radi o najbržem dvomotornom turboelisnom avionu na svetu, narudžbine su izostale. Tome je kumovalo odredeno zaziranje od turboelisnih motora i njihovih elisa, koje za bogatu klijentelu nisu bile dovoljno »in«.
(Slaviša Vlačić)

 

  MAI-223 »Kitjonok«
- Narodni avion za Rusiju -
 
Glavni konstruktor ovog aviona je Vladimir Pavlovic Lapšin, a rukovodilac programa za izradu aviona i zamenik glavnog konstruktora je Vadim Jurjevic Djomin, koji je rekao: »Suština ovog našeg programa je bila izgradnja narodnog aviona za Rusiju, što predstavlja potpunu novinu. Raniji naši projekti iz serije »Aviatika« 890 su bili iskljucivo ino-programi, koji su se izvodili u 20 zemalja, ali možemo reci, da su vec malo zastareli.
Novi avion »Kitjonok« je zamišljen kao napredak u odnosu na ranije projekte, a najznacajnije je to, što je u njegovu konstrukciju i tehnologiju izrade predvidena i ugradena mogucnost proizvodnje u bilo kojem remontnom zavodu i u principu na bilo kojoj površini dimenzija 15x15 metara, a ne kao do sada iskljucivo u specijalizovanim velikim zavodima i namerno smo odstupili i odustali od ugradnje skupe opreme i kombinovanih i skupih tehnologija. Naše dugogodišnje prisustvo na svetskoj pijaci nam je posvedocilo, da danas u svetu postoji oko 700 modela izradenih KIT-tehnologijom, da su elegantni, da su konstrukcijski bez mane i što je najvažnije – mogu da ih izraduju pravi pravcati ali obicni ljubitelji samogradnje.
(R.T.)

 

  sam svoj majstor . . .

  Supermarin Spitfajer Mk Vc u razmeri 1:48  
Supermarin Spitfajer je nastao sredinom 30-tih godina prošlog veka s razvojem hidroaviona S6B iste firme, koji je s uspehom branio boje Britanije na takmicenju za "Šnajderov trofej". Spitfajer je nešto više od uspešnog lovackog aviona. Za Britance je on materijalni simbol pobede u Drugom svetskom ratu, secanje na svetlost u njihovim najmracnijim danima i verovatno jedini avion, koji je zaslužio legendarni status. Izradivan je u skoro cetrdeset varijanti i u broju koji premašuje sve ostale britanske avione. Aktivno je služio u toku celog rata na svim bojištima. Mnoga vazduhoplovstva širom sveta su imala cast, da ga imaju u svojim jedinicama. I danas njegova pojava na aeromitinzima izaziva oduševljenje, kako je to cinila i tokom svih godina svog postojanja. Više od 22.000 komada svih verzija je ucestvovalo u borbama u vazduhu, koje je RAF vodio u periodu 1939-1952. godina , a mnogi su ga koristili i dugo posle rata. Teško je naci bolji primer pravog aviona, na pravom mestu i u pravo vreme.
(Veljko Vukmanovic, maketar)

 

  Odlazak kraljevacke pilotske legende  
Krajem meseca maja 2005. godine u legendu je odleteo 77-godišnji Mijat Jovanovic, najuspešniji sportski i uopšte civilni pilot grada Kraljeva. Mijat se još kao decak zainteresovao za vazduhoplovstvo, da bi se 1940. godine upisao u modelare mesnog Aerokluba, cime se bavio i posle II svetskog rata, u kojem je ucestvovao kao clan SKOJ-a. Završio je cuvenu posleratnu Saveznu pilotsku školu u Rumi, a zatim i Školu rezervnih oficira pilota u Pancevu. Tokom dugogodišnje letacke karijere kao nastavnik vazduhoplovnog modelarstva, sportski pilot, nastavnik vazduhoplovnog jedrilicarstva i motorne pilotaže Mijat je u kraljevackom aeroklubu iškolovao brojne generacije modelara i pilota, od kojih su mnogi danas uspešni vojni i civilni piloti. Osvojio je citav niz znacajnih profesionalnih i sportskih priznanja, ucestvovao na mnogim vazduhoplovnim takmicenjima i manifestacijama, a mnogo puta je leteo i u humane svrhe.
(R.T.)

 

  ORAO U SAMOGRADNJI  
Put do maketarstva, kako klasicnog, tako i onog «samograditeljskog», u najvecem broju slucajeva je pocinjao preko lepljenja postera aviona u decijoj sobi i isecanja clanaka i fotografija iz raznih casopisa. Maketari srednjeg uzrasta ce se sa nostalgijom setiti “Fronta”, ciji su cesti clanci o maketarstvu i slike aviona bili prvi podsticaj da se oprobamo u maketarstvu.
(Saša Dinic)

 

 

  osvajanje svemira...

  MSudar sa kometom  
Komete su svojevrsne vremenske kapsule, koje u sebi cuvaju tajnu o nastanku i razvoju Suncevog sistema. One su sastavljene od leda, gasova i prašine, tj. od primitivnih ostataka dalekih i najhladnijih oblasti Suncevog sistema, formiranih pre 4,5 miliona godina. Nasina sonda “Deep Impact” je pionir prve svemirske misije, koja je došla u kontakt sa površinom komete “Tempel 1” i pokušala da otkrije tajnu njene unutrašnjosti. Inace, ovu kometu je 1867. godine otkrio Ernest Tempel, po kome je i dobila naziv. Kometa je mnogo puta prošla kroz unutrašnjost solarnog sistema obilazeci Sunce svakih 5,5 godina, pa je zbog toga i odabrana kao idealan objekat za izucavanje. Dana 4. jula “Deep Impact” je stigao do komete “Tempel 1”, da bi na nju lansirao svog manjeg blizanca mase od oko 370 kg. Pre toga su mnogi „vidovnjaci“ uznemirili duhove velikog broja ljudi, plašeci ih smakom sveta. Oni, koji su znali elementarne zakone fizike o sudaru dva tela, samo su odmahnuli rukom, jer su znali, da nema razloga za strah.
(M.S.)

 

 


  arhiv...
  Francuski Spitfire
- Lovac Dewoitine D.520 -
 

Francuski konstuktor aviona Emile Dewoitine je dvadesetih godina prošlog veka zapoceo sa projektovanjem i proizvodnjom aviona. Nakon manjih serija lovaca, isporucenih švajcarskom i francuskom ratnom vazduhoplovstvu, prvi veci uspeh mu donosi 1936. godina i prvi savremeni jednokrilni niskokrilac metalne konstrukcije, usvojen u Francuskoj pod oznakom D.500. Medutim, tehnicka uprava Ministarstva za odbranu je smatrala, da je maksimalna brzina D.500 od 500 km/h ipak premala, pa je uputila zahtev francuskoj avio-industriji za izradu lovca, cija bi najveca brzina bila najmanje 520 km/h. Ovo je u potpunosti bilo opravdano, jer su se do te godine u svetu vec poceli pojavljivati avioni poput Hawker Hurricane, a uveliko je tekao i razvoj još savremenijih Messerscmitt Bf-109 i Supermarine Spitfire. Njihova brzina je uveliko premašivala «magicnu granicu» od 500 km/h, tako da su i Francuzi osecali potrebu da prate tu tendenciju, s obzirom na važecu reputaciju svoje zemlje kao svetske sile.
(Sebastian Baloš, dipl. ing.)

 




  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam