AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 55

  ratne mašine
 

Lasta 3 – novi avion za novo vreme

 
Poslednjih godina je vecina zemalja u našem okruženju iz razlicitih razloga bila prinudena, da zapocne obnavljanje svojih ratnih vazduhoplovstava uvodenjem u naoružanje novih letelica. Kretanja u vazduhoplovnoj industriji, kao i na svetskom avio-tržištu uopšte, vec unazad nekoliko godina pokazuju tendenciju porasta cena vazduhoplova, što neminovno dovodi do smanjenja narudžbina, bez obzira što je realna potreba za nabavkama povecana. Zbog toga, ali i zbog relativno loše ekonomske situacije, u kojoj se nalaze privrede naših suseda, oni su obnavljanje svojih vazduhoplovnh snaga uglavnom vršili nabavkom lakih školsko-borbenih aviona. Nakon svih neprilika kroz koje je naša zemlja prošla od raspada SFRJ, i naše RV i PVO se danas nalazi u slicnoj situaciji. Ovo je narocito evidentno sada, kada istice vek upotrebe avionima Utva-75, koji više i ne zadovoljavaju savremene potrebe za osnovnu obuku pilota.
Planovi nabavke novih školsko-borbenih aviona nisu skorašnjeg datuma, nego datiraju još sa pocetka osamdesetih godina prošlog veka. Nakon razvoja mlaznog školsko-borbenog aviona G-4 »Super Galeb«, koji se po karakteristikama svrstao medu najbolje u svojoj klasi, stvorila se velika ''praznina'' izmedu letelica potrebnih za osnovnu i onih koje su potrebne za naprednu obuku pilota. Zbog ove cinjenice, a da bi se unapredilo školovanje i da bi se smanjio broj tipova aviona potrebnih za obuku, tadašnja komanda RV i PVO se odlucila na razvijanje domaceg aviona za pocetnu i osnovnu obuku pilota. Taj avion je trebalo da zadovolji sledece zahteve: osnovno letenje, figurno letenje, navigacijsko letenje, grupno letenje, instrumentalno letenje, nocno letenje i obuka u gadanju, raketiranju i bombardovanju.
Pored ovih zahteva, od nove letelice se ocekivalo, da obezbedi potreban nivo performansi za što lakši prelazak pilota-ucenika na mlazni avion G-4. Ovakav zahtev je podrazumevao, da i raspored komandnih uredaja u kabini bude što slicniji onom na avionu »Super Galeb«, kako bi se obezbedila brža adaptacija pilota-ucenika na viši nivo obuke. Zadatak projektovanja novog aviona pod nazivom »Lasta« je poveren Vazduhoplovno-tehnickom institutu u Žarkovu (VTI - Žarkovo). (Dragan Kolundžic i Dejan Vukmirovic)

  Novi avioni na nebu   Prvi let “Žestokog zmaja” - Prvi let potpuno novih borbenih aviona više nije tako cest kao pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Zato svaki takav dogadaj, ma gde se desio, privuce veliku pažnju vazduhoplovne javnosti. Poslednji akter jedne takve promocije je bio novi kinesko-pakistanski lovac FC-1/JF-17.
Iranski trejner - Premda je Iran u zapadnim politickim krugovima okarakterisan kao retrogradna država koja pomaže terorizam, to ne znaci, da je iransko društvo nazadno i u pojedinim aspektima, koji u suštini i odslikavaju stvarnu moc države. Tu se na prvom mestu misli na tehnološki nivo, koji je iranska država uspela da dosegne u uslovima ogranicenih sankcija, nametnutih joj od strane medunarodne zajednice. Dostizanje relativno visokog stepena industrijskog razvoja je najviše generisala vojna industrija, kakav je slucaj bio i u mnogim državama, koje su se nalazile u slicnoj poziciji. Iranska vojna industrija danas proizvodi široku lepezu razlicitih oružanih sistema, koje koriste sva tri vida oružanih snaga i Revolucionarna garda. To više nisu samo puške i municija, vec i avioni, helikopteri, bespilotne letelice, oruda... (Slaviša Vlacic)


 

Vežba
»Volcanex ’03»

 
Stalno smanjivanje vojnih budžeta u Evropi je mnoge nacije prisililo, da drasticno smanje svoje vojne potencijale i da se specijalizuju u jednoj od mnoštva vojnih oblasti. Koen Aerts i Tom Brinkman su se osvrnuli na vežbu borbenog traganja i spasavanja "Volcanex CSAR" i izveštavaju o uspešnoj prici Evropske vazduhoplovne grupe (European Air Group).
(Koen Aerts – Tom Brinkman)

  Raketni sistem ''Aster''  
Opasnost od borbenih aviona i raketa i dalje ostaje realna pretnja svim oružanim snagama, bez obzira što je formalno završen “hladni rat”. Flote borbenih aviona, kao i baterije raketnih sistema su i dalje veoma brojne, a pretnja od raketa postaje još izraženija i opasnija, narocito uvodenjem u naoružanje preciznih ubojnih sredstava. Takva ubojna sredstva imaju veoma komplikovane trajektorije kretanja, što odbranu od njih cini još komplikovanijom i zahtevnijom. Na primer, najnovije protivbrodske rakete gotovo da “jašu” na talasima; krstarece rakete prate konfiguraciju terena; vodene avio-bombe dolecu na ciljeve izvan dometa PVO; rakete vazduh-zemlja, protivradarske rakete i takticke balisticke rakete padaju na ciljeve skoro vertikalno. Takve ciljeve je veoma teško otkriti, a još teže pogoditi, jer su to male, brze i agilne mete, koje se mogu ispaljivati pojedinacno i u plotunima. Odbrana od takvih opasnosti mora da se bazira na protivraketnim sistemima. Jedan od takvih je raketni sistem "Aster", prevashodno namenjen za odbranu od niskoletecih ciljeva, ali u nekim situacijama i za napad, poštujuci princip “napad je najbolja odbrana”. "Aster" je raketni sistem srednjeg dometa, koji može da funkcioniše i vodi borbu u svim vremenskim uslovima, danju i nocu, a nastao je kao rezultat zajednickog ulaganja i poduhvata tri evropska giganta na polju raketne tehnike - “Aerospatiale”, “Thompson-CSF” i “Alenia/Finmeccanica”.
(Stojan Markovic)



  nebo za hrabre
  Svetski rekorder – Janko Lutovac  

Janko Lutovac je još uvek važeci svetski rekorder sa 137 skokova padobranom u jednom danu. A bilo je to 1. juna 1950. godine na aerodromu "Jugovicevo" kod Novog Sada, kada je Lutovac pomerio granicu moguceg i ljudske izdrživosti postavivši do danas neoboren, a za ono vreme pre 54 godine neverovatan svetski rekord. Ni pre, ni posle njega to nije pošlo za rukom nijednom drugom vazduhoplovcu na Zemljinoj kugli!
(Radmila Tonković)



  "Labudovo jezero"
na nebu
 
Dok se u niskom letu približava pisti aerodroma pitam se - da li je to ptica ili je to avion? Cini se oboje – i ptica i avion, ali na avionu su prave balerine …! Šta je sad to? – "Moskovski leteci balet" - nešto jedinstveno, do sada u svetu nevideno.
"Moskovski leteci balet" ("MLB") je danas kompanija (nastala od prvobitnog udruženja) za klasicni balet, gde balerine izvode skokove, piruete i plesne figure – u letu na avionu. Plesacice nose tradicionalne baletske kostime, bele kratke suknje i baletanke. I neverovatno, uopšte se ne vide padobrani, cini se da ih i nema!
(R.T.)

 

  biznis klasa

 

Rotor-krafti – rešenje za buducnost

 
Letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, s mogucnošcu lebdenja i letenja velikom brzinom su oduvek golicale maštu i konstruktora i entuzijasta. Jedno od mogucih rešenja su tilt-rotori, ali su dugotrajne porodajne muke sa americkim “Osprejom” naterale konstruktore, da vrše i druga eksperimentisanja sa kombinacijom krilo-rotor, koja su dovela do stvaranja veoma egzoticnih letelica, od kojih vec na prvi pogled zastaje dah. Posmatrajuci njihove mogucnosti i nadanja, možda im najbolje odgovara jedno zajednicko ime – rotor-krafti! (Mato Siladic)

 


  osvajanje svemira


  Program »TIER ONE«  
Bart Rutan je postao poznat svetskoj javnosti 1986. godine, kada je njegov avion Vojadžer (Voyager) obleteo Zemljinu kuglu bez sletanja. Uspešnim završetkom lęta, Rutan je dobio svoje mesto u istoriji vazduhoplovstva i priznanje strucnih krugova, što mu je u buducnosti pomoglo, da lakše dode do finansijskih sredstava za ostvarenje zanimljivih ideja na polju razvoja novih vazduhoplova. Razlog, zbog kojeg je stari vazduhoplovni as ponovno u žiži interesovanja, jeste projekat "Tier One" – prvi privatni program za slanje coveka u svemir. (Mladern Grahovac)

  Trka u osvajanju svemira  
Nakon lansiranja iz Kejp Kanaverla (Cape Canaveral) na Floridi 10. juna 2003. godine, "Spirit" je preleteo 487 miliona kilometara, da bi stigao do Marsa. Njegov “blizanac” "Opportunity", lansiran 7. jula 2003. godine, uspeo je 25. januara 2004. godine, tri nedelje nakon Spirita, da se spusti na suprotnu stranu Marsa. Doduše, britanska sonda "Beagle 2", donesena u Marsovu orbitu na evropskom satelitu "Mars Edžpress", spuštena je na površinu Marsa 25.decembra 2003. godine, ali se nakon toga više nije oglasila. Po svemu sudeci, "Beagle 2" je doživela sudbinu dvadesetak svemirskih letelica, koje su u prošlosti katastrofalno "poljubile" tle našeg nebeskog suseda. Nakon prošlogodišnjeg udesa Spejs Šatla “Columbia” cinilo se, da je americki svemirski program zapao u corsokak i da je svemirska agencija NASA naprosto vapila za uspehom, koji bi ponovno pokrenuo tocak daljih svemirskih istraživanja i boljeg finansiranja. Upravo je zbog toga svih proteklih meseci, dok su "Spirit" i "Opportunity" putovali ka Marsu, najviše strepela NASA, jer je svoju dalju sudbinu i status kao davljenik za slamku vezala baš za uspeh te misije.
A onda su strepnje 3. januara prestale – "Spirit" se uspešno spustio na Mars u krater Gusev i sa njega poslao prve fotografije. Napravljen je još jedan istorijski korak u osvajanju svemira, a Amerika je ponovno na tronu! Najzadovoljnija je bila upravo NASA. Odmah su usledili komentari tipa: “Ovo je velika noc za NASA… Mi smo na Marsu! Ponovno smo u igri.”
(Mato Siladic)

 


  arhiv
  Nebeski Bumerang  
Obicno se Australija smatra zemljom sa relativno skromnom vazduhoplovnom tradicijom, što je možda i normalno, s obzirom na svojevrsnu geografsku izolovanost. Medutim, neposredno pred Drugi svetski rat i tokom rata svetlost dana je ugledalo nekoliko originalnih konstrukcija letelica, koje u svakom slucaju zavreduju pažnju. (Sebastian Baloš)


  Prvi let preko
Severnog pola
 
Podvigu ruskih avijaticara, koji su prvi preleteli Severni pol, prethodila je Staljinova odluka, da se na neki «miran» nacin «kapitalistima» pokaže, da je Sovjetski Savez sposoban da izvede velika dela, a za to je u tom trenutku najpogodniji bio prelet rekordne daljine, koji bi se izveo preko Severnog pola. Tako su maja 1937. godine na konsultacije u Kremlj pozvana dva pilota sa najviše iskustva u polarnom letenju - Levanevski i Ckalov. Prvi je bio više nego dobro poznat i na Zapadu: 1933. godine je avionom na Aljasku prevezao americkog pilota Materna; 1934. godine je ucestvovao u spasavanju clanova ekspedicije «Celjuskin», sa plutajuce sante leda; a 1936. godine je izveo prelet od Sibira do Los Andelesa preko severnih voda Tihog okeana. Ckalov je bio odlican probni pilot, koji je 1936. godine postavio svetski rekord u daljini preleta od 9.374 km (iznad Sibira do ostrva Ud) letevši na jednomotornom avionu ANT-25, ali taj rekord nije priznat od strane FAI. Levanevski je predložio, da se za ovu priliku koristi cetvoromotorni Tupoljev ANT-6 (poznatiji kao teški bombarder velikog dometa TB-3), a Ckalov je smatrao, da je pogodnije korišcenje jednomotornog ANT-25, jer veci broj motora samo povecava mogucnost tehnickih neispravnosti i potrošnju goriva. Ckalovljeva ideja je prevagnula možda i zato, što je na Staljina uticala cinjenica, da je izabranik bio radnickog porekla, ali i clan Komunisticke partije. (Pripremio Dudaš Arpad)



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam