AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 53

  ratne mašine
 

Munje sa
zemlje

 
Ratni dani su pokazali, da ljudi ?ine napore i stvarala?ka dela nezamisliva u mirnodopsko vreme. Pored stvarala?kog duha, verovatno znatan doprinos tome daje i eliminacija mnogih birokratskih struktura, koje same po sebi u mirnodopsko vreme predstavljaju prepreku za brzu realizaciju istraživa?kih ili razvojnih projekata. Kako je poznato, u trenutku napada NATO-snaga na SRJ naš sistem PVO je imao veoma skromne mogu?nosti. Okosnica lova?ke avijacije, oli?ena u avionima MiG-21, optere?ena problemima obnove resursa, zastarelim raketama vazduh-vazduh, radarima kratkog dometa i prevazi?enom avionikom, nije imala nikakve šanse sa protivnikom u vazduhu, a desetak aviona MiG-29 su bili "žrtveni jarci" za uvežbavanje NATO-pilota u ga?anju ciljeva u vazduhu "in vivo". Sli?na situacije je bila i sa raketnim sistemima - i Neva i Kub se zasnivaju na radarskom navo?enju raketa, koje raketne sisteme izlaže stalnoj pretnji protivradarskih raketa. Za dejstvo je bilo raspoloživo samo petnaestak sekundi, za koje je trebalo otkriti cilj, izvršiti zahvat, lansirati rakete i navesti ih na cilj. Uklju?enje radara nakon isteka tog vremena je bila prava lutrija u kockanju sa životima posada. Ako tome dodamo, da su planirane modernizacije raketnih sistema kroz integraciju termovizijskih kamera i laserskih daljinomera, radi obezbe?enja pasivnog kanala za ga?anje ciljeva u vazduhu, znatno kasnile, onda postaje jasno, da je pripadnicima RV i PVO, koji su podnosili glavni teret NATO-udâra, zaista bilo teško. Bez obzira na njihovu visoku obu?enost, znanje, inventivnost i hrabrost u rukovanju raspoloživim sredstvima, nesrazmernost izme?u potreba i mogu?nosti je bila ogromna. Iz dana u dan u toku rata je bilo o?igledno, da su radari kao aktivni sistemi najranjiviji elementi PVO, i da je spas u pasivnom na?inu dejstva, odnosno u optoelektronskoj detekciji cilja. Ali, kako obezbediti takav raketni sistem, kad pre toga dve decenije nije bilo nikakvih nabavki ? Polaze?i od premise, da se ne treba pomiriti sa zate?enim stanjem, grupa entuzijasta vazduhoplovno-tehni?ke službe se prisetila jedne realizovane ideje s po?etka devedesetih godina, da se avionske rakete vazduh-vazduh iskoriste za dejstva zemlja-vazduh.(Mato Siladić)

  Aeromiting u
Beogradu
  U svetu se nizom akcija u jubilarnoj 2003. godini održavaju razli?ite manifestacije, kojima se obeležava 100-godišnjica od poletanja bra?e Rajt na prvoj sopstvenoj letelici težoj od vazduha. Kao centralnu manifestaciju Beogra?anima su vazduhoplovci u ?ast ovog izuzetno važnog datuma 28. septembra poklonili izuzetno lep ugo?aj - aeromiting. Po dimenzijama ve? tradicionalno najve?a i najzna?ajnija vazduhoplovna manifestacija u našoj zemlji je ove godine na zemunskom keju na platou kod hotela "Jugoslavija" okupila oko 10.000 posetilaca, koji su uživali u izvanrednom leta?kom programu i u odli?noj organizaciji. Pokrovitelji ovogodišnjeg aeromitinga su bili vlada Republike Srbije, Skupština grada Beograda (Sekretarijat za sport i omladinu) i JAT Airways, dok su organizatori bili Savez vazduhoplovnih sportova Beograda, kao i neposredni organizator Aeroklub "Galeb" iz Beograda, uz zna?ajnu podršku Vazduhoplovnog saveza Srbije i Crne Gore… (Radmila Tonković)

  15. brigada Ratnog vazduhoplovstva Slovenačke vojske  
Svaka savremena armija u svojoj strukturi ima vazduhoplovne snage, koje izvršavaju mnoštvo zadataka - ?uvaju i brane vazdušni prostor, vrše podršku kopnenoj vojsci, prevoze vojnike i robu, ali i pružaju pomo? civilnom stanovništvu u slu?aju elementarnih nepogoda i katastrofa. U svemu tome ni Slovena?ka vojska nije izuzetak i trenutno sve ove zadatke uglavnom izvršava 15. brigada Ratnog vazduhoplovstva Slovena?ke vojske (15. brigada vojnega letalstva Slovenske vojske - 15. BR VL), koja ima komandu na vojnom delu aerodroma "Brnik". (Marko Malec)

  Spasavanje života - posao kanadskih T-133 -  
"Iska?i, iska?i, iska?i!" Za ve?inu ljudi ove tri re?i zvu?e kao refren neke nove rok-pesme. Me?utim, za ljude koji su vezani za avijaciju, naro?ito za pilote i posade savremenih fajtera i trejnera opremljenih izbacivim sedištima, ovaj kratak, snažan i adrenalinom ispunjen uzvik od tri re?i, odmah ?e asocirati na jedan nepovratan (ali poželjan) tok doga?aja. Povla?enjem ili pritiskom na ru?ice za katapultiranje izbacivog sedišta, pilot u opasnosti ?e u roku od jednog treptaja oka biti lansiran izvan kabine pogo?enog ili neispravnog aviona. U roku od nekoliko sekundi, ali sada na bezbednoj udaljenosti od aviona, on/ona ?e se bezbedno odvojiti od sedišta, a kada se kupola padobrana potpuno razvije, sila Zemljine teže ?e pilota voditi prema tlu, omogu?uju?i mu da nastavi život i da svojim drugovima i porodici ispri?a doživljeno iskustvo, s nadom, da ?e mu to biti "prvo i poslednje" iskakanje u karijeri. (Stefan Degraef & Edwin Borremans)

  Novi indijski trejner  
Indijsko ratno vazduhoplovstvo, koje pripada redu najve?ih i najja?ih vazduhoplovstava na svetu, danas drži neslavan rekord po broju vazduhoplovnih udesa. Kao jedan od klju?nih razloga se navodi neadekvatna obuka leta?a, odnosno neprimeren tip školskih aviona, na kojima se osposobljavaju budu?i borbeni piloti. Da bi delomi?no prevazišlo ovaj veoma bolan problem, indijsko vazduhoplovstvo je iniciralo razvoj doma?eg školskog aviona, ?iji je prototip poleteo marta ove godine. (Slaviša Vlačić)

  Nuklearni "Popaj"  
U razli?itim nau?nim, stru?nim i obaveštajnim krugovima se dugo spekulisalo, da li je Izrael u mogu?nosti da proizvede sopstveni krstare?i projektil velikog dometa. Tehnološki nivo izraelske industrije i finansijski potencijali ove zemlje ve? duže vremena omogu?uju realizaciju ovakvog programa. U program razvoja krstare?eg projektila Izrael je krenuo veoma pragmati?nim putem. Umesto definisanja potpuno novog sistema, oni su usavršili postoje?u platformu ve? afirmisanog stand-off sistema "Popaj" (AGM-142 HAVE NAP), koji je ina?e standardni deo arsenala izraelskog Ratnog vazduhoplovstva. (Goran Memon)

  Air Force One  
"Air Force One" je pozivni znak aviona u kojem se nalazi predsednik SAD. čim predsednik uđe u neki avion Ratnog vazduhoplovstva, avion dobija pozivni znak - "Air Force One". Nakon što je Henri Kisindžer 9.08.1974. godine pročitao pismo u kojem je predsednik Nikson dao ostavku, kontrola leta u Kanzasu je primila sledeću poruku: "Kansas City, ovde bivši Air Force One, molimo promenite naš pozivni znak u SAM 27000." U trenutku čitanja ostavke Nikson se nalazio u avionu i pošto više nije bio predsednik, promenjen je i pozivni znak aviona u kojem se nalazio. U svakodnevnom govoru pod ovim pojmom se podrazumeva predsednički džambo-džet. Danas postoje dva aviona Boeing 747-200B s oznakom VC-25A i sa brojevima 28000 i 29000, koji služe za prevoz predsednika i uvedeni su u upotrebu 1990. i 1991. godine. (Mladen Grahovac)

  Vazduhoplovna industrija
Jugoslavije (II)
 
Vazduhoplovna industrija Jugoslavije je u svojoj sedmoj deceniji (1983-1993.godina) bila u zenitu svoga razvoja i tehni?ke opremljenosti, kako u pogledu nau?nog tako i razvojnog i proizvodnog potencijala. Nažalost, pri završetku ove decenije je došlo do politi?kog tektonskog udara secesijom pojedinih republika, što je dovelo do totalnog raspada sistema vazduhoplovne industrije SFRJ i do gotovo potpunog prestanka proizvodnje. (Branislav Jovanović)



  biznis klasa
  Adio Konkorde  
Nakon 27 godina komercijalne upotrebe, simbol tehni?ko-tehnološkog kvantnog skoka 20. veka u vazduhoplovstvu, oli?en u britansko-francuskom supersoni?nom avionu Konkord, "sišao" je sa neba oktobra 2003. godine. Najnapredniji vazduhoplovni projekat, lansiran davnih šezdesetih godina prošlog veka, i dalje ostaje nenadmašen. Iako se za njega ne može re?i, da je komercijalni uspeh francuske i britanske avio-industrije, jer su od njegove nabavke odustale mnoge avio-kompanije zbog velike buke i ja?ine zvu?nog udara, Konkord je bio i ostao demonstrator izuzetnog tehnološkog dostignu?a ove dve nacije. Bez obzira na visoku cenu povratne karte od oko 10.000 dolara, Konkord je imao dovoljan broj putnika, koji su želeli da u Evropu ili u Ameriku stignu za samo nešto više od tri sata. Nakon jedne decenije razvoja, prvi prototip Konkorda je poleteo 1969. godine, a u komercijalnu upotrebu je uveden 1976. godine. Nažalost, narudžbine su stigle samo iz Francuske i Britanije. Proizvedeno je ukupno 20 aviona, a Britanija je kupila sedam, koji su ostali u upotrebi do poslednjeg lęta. Iako su se Amerikanci protivili Konkordu i dozvolili mu da sle?e samo na njujorški aerodrom, i tajno i javno su izu?avali mogu?e naslednike ovog veli?anstvenog aviona. Me?utim, komercijalni zahtev, da se proizvede supersoni?ni putni?ki avion, koji ?e imati veliku brzinu i nisku cenu po sedištu po preletenom kilometru, još uvek ne može da ponudi alternativu Konkordu. Bez obzira na sve napore u proizvodnji brzih aviona, putnici ?e od sada morati da putuju minimalnih šest sati na relaciji London - Njujork, umesto tri sata koje im je nudio Konkord.
Era supersoni?nog putni?kog leta je završena 24. oktobra 2003. godine, sletanjem "Britiš Ervejzovpog" Konkorda na letu BA002 na aerodrom "Heathrow". Kao zalog budu?im generacijama projektanata, menadžerima najpoznatijih avio-kompanija i putnicima željnim nadzvu?nih putovanja, svih sedam britanskih aviona ?e stati?ki krasiti odaje slede?ih sre?nika: fabrike "Airbus UK" u Filtonu, blizu Bristola - gde je Konkord proizveden, "Museum of Flight" blizu Edinburga, "Museum of Flight" u Sijetlu, "Interpid Sea, Air and Space Museum" u Njujorku i aerodrôma "Manchester", "Heathrow" i "Grantley Adams Airport" u Bridžtaunu na Barbadosu. Dakle, Konkord više ne?e leteli, ali ?e i dalje izazivati uzbu?enja i uzdahe divljenja u muzejima. Adio, Konkorde! (M.S.)

  Utva-96 - Feniks srpske avio-industrije?  
Pitanje - da li ?e kona?no poleteti dugo najavljivana Utva-96 - ve? više godina se sa pravom postavlja u našoj javnosti i u vazduhoplovnim krugovima. Suština ovog pitanja, kao i svih drugih iš?ekivanja koja se ti?u vazduhoplovstva u našoj zemlji, odnosi se zapravo na našu posustalu i skoro potpuno zamrlu avio-industriju. Da li ?e ona nekim ?udom oživeti? Da li ?emo u budu?nosti opet sa ponosom gledati u neke nove letelice, koje ?e biti delo naše pameti i naših ruku, koje ?e biti rezultat doma?e proizvodnje? Na ovo pitanje ?e, bez mnogo razmišljanja,i najbolji optimisti dati negativan odgovor. Pogotovo, ako se uzme u obzir, da u Srbiji i Crnoj Gori danas postoji samo jedna fabrika aviona - "Utva", i da se iz te jedne jedine preostale fabrike aviona ve? duže vremena ne ?uju dobre vesti. Teško stanje, u kojem se iz objektivnih razloga našla fabrika i u?estale kritike na ra?un poslednjeg projektovanog tipa aviona, vremešne Utve-75, sigurno joj ne pomažu da opet stane na noge. (Dragan Kolundžić i Dejan Vukmirović)

  Otvoren niški aerodrom  
Obnovljeni niški aerodrom je sve?ano otvoren 12. oktobra kada je puštena u rad i za civilni saobra?aj obnovljena i rekonstruisana poletno-sletna pista, teško ošte?ena tokom NATO-bombardovanja u prole?e 1999. godine, kada je nakon 57 direktnih pogodaka projektila prakti?no postala neupotrebiva i nakon ?ega je celokupan civilni vazdušni saobra?aj morao da se preusmeri i osloni na beogradski aerodrom. Prvi avion - putni?ki Boing 737 naše nacionalne avio-kompanije JAT Airways je iz Beograda poleteo u 14 ?asova, a na pistu niškog aerodroma sleteo pola sata kasnije i svojim prvim letom najavio novu eru razvoja našeg avionskog saobra?aja iz ove obnovljene vazdušne luke, koja odnedavno nosi novi naziv "Konstantin Veliki", po rimskom caru, slavnom vojskovo?i i svetitelju Konstantinu Velikom ro?enom u ovom anti?kom gradu - tada Naissusu, u kojem je i vladao od 306-337. godine u sastavu rimske provincije Dacia Mediteranea. (Radmila Tonković)

 


  nebo za hrabre
  Državno prvenstvo padobranaca  

Na sportskom aerodromu "?enej" kod Novog Sada je u periodu od 23. do 27. jula održano 50. padobransko prvenstvo Srbije i Crne Gore u klasi?nim disciplinama.
U muškoj seniorskoj konkurenciji u disciplini precizni skok na cilj je najbolji bio Miroljub Jani?ijevi? iz niške ekipe "Nebeske vidre" sa 12 negativnih bodova; u disciplini figurativni skokovi je najbolji bio Aleksandar Zuban (28 bodova) iz novosadskog aerokluba; dok je u generalnom plasmanu ubedljivo najbolji sa samo 5 negativnih bodova bio Ljubiša Naumovi? iz para?inskog aerokluba. U ženskoj konkurenciji je u sve 3 kategorije - u preciznim skokovima na cilj, u figurativnim skokovima, kao i u generalnom plasmanu u punom sjaju zablistala Svetlana Simi? iz Aerokluba "Naša krila " iz Para?ina sa najmanje negativnih bodova. U juniorskoj konkurenciji je u skoku na cilj bio najbolji Aleksandar Cvetkovi? iz ekipe "Nebeske vidre" (38 bodova), u figurativnim skokovima Ivan Laji? iz beogradske ekipe "Žandarm" (44 boda), a u generalnom plasmanu je ubedljivo najbolji bio Aleksandar Cvetkovi? sa samo 3 negativna boda.
Tri najbolje ekipe u generalnom plasmanu su - 1.mesto - "Nebeske vidre" Vojske SCG sa ukupno 15 negativnih bodova, 2. mesto - ekipa "Žandarm" sa 36 negativnih bodo
va i 3. mesto - ekipa "Novi Sad" sa 50 negativnih bodova. Najboljima od 43 takmi?ara i 8 ekipa su dodeljene prelepe medalje i pehari.



  Prvenstvo raketnih modelara  
Na sportskom aerodromu "Veliki Radinci" u Sremskoj Mitrovici je od 7. do 14. septembra održano 9. evropsko prvenstvo u raketnom modelarstvu (EPRAM). Na takmi?enju su u?estvovala 152 takmi?ara iz 13 zemalja sveta i to u seniorskoj konkurenciji 85 i u juniorskoj 67 takmi?ara.
Takmi?enje je održano u klasama: S1-A, S3-A, S4-A, S6-A, S9-A i S1-B, S3-B, S4-B, S5-B, S6-B, S9-B; te S5-C, S8-D, S8-E/P, S7(J) i S7(S) i postignuti su slede?i rezultati: ukupni pobednik na ovoj velikoj evropskoj smotri raketnog modelarstva i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji, posle 420 nastupa i više od 1200 startova u 8 disciplina je reprezentacija Poljske sa 2 zlatne i 2 bronzane medalje, zatim Rumunije sa 2 zlatne i jednom bronzanom medaljom i Srbije i Crne Gore sa 2 zlatne medalje; dok su najbolji seniori iz nacionalnih timova Poljske sa 3 zlatne i jednom srebrnom medaljom, zatim ?eške sa 2 zlatne i jednom bronzanom medaljom i Slovenije sa jednom zlatnom, 2 srebrne i jednom bronzanom medaljom.
U pojedina?noj konkurenciji su ubedljivo dominirali ?eški juniori i seniori, a zatim ruski juniori i poljski seniori. Me?u juniorima je prvo mesto zauzeo Martin Pavka (901 bod) iz ?eške, a me?u seniorima njegov zemljak Jaromir ?alupa (726). Naša reprezentacija je nastupila u kompletnom sastavu - 10 seniora, 10 juniora i vo?a tima Andrija Du?ak. Naša juniorska reprezetacija je u ukupnom plasmanu sa 6 medalja osvojila 3. mesto, dok su u pojedina?noj konkurenciji zablistali Aleksandar Gerasimovski osvojivši zlatnu medalju u klasi S-9-A, sa dva srebra se okitio Branislav Kr?edinac u klasama S-3-A i S-1-A, dok je bronzu osvojio Bojan Šegrt u klasi S-3-A, svi članovi Aerokluba "Sremska Mitrovica".

 

  silikon

 

Srpski dodatak
Flight Simulatoru

 
Majkrosoftov Flight Simulator pripada redu najpoznatijih kompjuterskih simulacija, koje se bave problemom letenja. Napravljen je u nekoliko edicija, koje su s vremenom prilago?avane razvoju hardvera i pove?anju ukupnih mogu?nosti savremenih personalnih ra?unara. Sa pojavom novih verzija nisu menjane osnovne postavke ovog programa, koji na zabavan na?in želi da po?etnicima približi neke od tajni letenja, dok sa druge strane i samim profesionalcima pruža priliku, da nau?e nešto novo. Za poslednje je posebno uzbudljiva prilika, da se "familijarizuju" sa kokpitima pojedinih aviona, za koje je evidentno da ih u praksi ne?e sresti. Upravo ova odlika sve više i više privla?i profesionalne leta?e, da se oprobaju za komandama Konkorda ili neke druge egzoti?ne letelice. Ono, što daje dodatni efekat ovoj karakteristici novijih edicija Flight Simulatora, jeste mogu?nost, da i njegovi veštiji korisnici kreiraju pojedine tipove vazduhoplova i u obliku dodatka ga instaliraju u osnovni FS. Slęde?i ovakav trend, i na našim prostorima je u?injen veliki pomak, kako bi doma?i ljubitelji simulacija i letenja uopšte mogli da se oprobaju za komandama doma?ih aviona. Led je probijen pojavom dodatka za Utvu-75, kao jedan od najpopularnijih lakih aviona na našim prostorima. (Dragan Mrdak)

 



  arhiv
  Raketizirani MiG  
Šezdesetih godina prošlog veka s obe strane gvozdene zavese je pokrenuto ispitivanje sistęma, koji bi bili u stanju da s odgovaraju?e rampe u vazduh lansiraju borbeni avion. U tadašnjem Sovjetskom Savezu je ispitivanje povereno birou "Mikojan", a sam projekat je imao tajni naziv SM-30. Projekat je utemeljen na ideji, da se uz pomo? zemaljskog ure?aja za lansiranje avion bez po?etne visine i brzine izbaci na potrebnu visinu, sa koje bi let mogao da nastavi snagom svojih motora. Ovaj projekat bi tako omogu?io, da se tokom bitke mlazni avioni upotrebe i iz rejona gde ne postoje ure?eni aerodromi. Sama ideja je potkrepljivana ?injenicom, da su se vazdušne baze u prethodnim sukobima pokazale kao veoma osetljive mete za dejstvo neprijatelja. (Milan Jelić)







  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam