AEROmagazin
  IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 46

  ratne mašine
 

Su-27: Rusko zlato

 
Gotovo prema jedinstvenoj oceni avionskih strucnjaka sa svih meridijana ruski avion Su-27 je u vreme svog pojavljivanja pre dvadesetak godina bio najbolji lovac-presretac na svetu. Svojom manevribilnošcu i ukupnim borbenim potencijalom je nadmašio cak i najboljeg americkog lovca F-15 Eagle. Avion Su-27 je u istoriju vazduhoplovstva ušao na velika vrata, pokazao se kao veoma zahvalna i potentna platforma za dalja usavršavanja, iz koje je rodena citava familija najboljih svetskih aviona, ušao u naoružanje mocnih zemalja kakve su Rusija, Kina i Indija, ali su mu na Zapadu vrata ostala zatvorena. Tu se pojavljivao samo na velikim vazduhoplovnim izložbama, gde je svojim manevrima mamio uzdisaje pilota i zavist konstruktora. Iako je uspeh bio izvanredan, malo ko je znao, kako je trnovit put ovaj projekat prošao od crtace table do uvodenja u naoružanje. (Slobodan Miljanovic i Zoran Miljanovic)

  Da li je kocka bacena?   Americka namera je sasvim jasna. Dopremiti u Zaliv toliko vojnika i vojne tehnike, napraviti ogromne troškove, a ne ostvariti postavljeni strateški cilj, bilo bi za americku (i britansku?) administraciju politicko samoubistvo. Naredni dani ce pokazati, kako ce se izvršiti pritisak na protivnike intervencije i kakav ce biti konacan izgovor za napad na Irak. (M.S.)

  "Fantomska radionica"  
Svi vodeci vazduhoplovni casopisi (v. Aeromagazin br. 43) su nedavno prvi put objavili fotografiju neobicne letelice - "Bird of Prey" (Ptica grabljivica), koja je letela u periodu od 1992. do 1999. godine. Naravno, ovakve letelice - tehnološki demonstratori uvek pobuduju veliku pažnju, ne samo vazduhoplovnih strucnjaka, vec i široke javnosti, jer pokazuju, sa kojim se problemima vazduhoplovni projektanti i proizvodaci suocavaju i šta se može ocekivati u primeni novih tehnologija i proizvodnih procesa u neposrednoj buducnosti. Medutim, obelodanjivanje projekta "Bird of Prey" potvrduju cinjenicu, da vreme tajnih ("black") projekata vojnih letelica nije prošlo. Naime, prestanak hladnog rata, smanjivanje vojnih budžeta i celokupne geopoliticke promene u svetu, koje su zapocete pocetkom devedesetih godina prošlog veka, prema izjavama pojedinih visokih zvanicnika americke administracije su trebale da oznace i kraj tajnim vazduhoplovnim projektima. To je ujedno trebalo da bude i završetak vrlo složenih i komplikovanih procedura i postupaka, koje su vodece zemlje, u prvom redu SAD, SSSR i Velika Britanija, cinile, da bi u što vecoj meri i u što dužem vremenskom periodu sakrile razvoj sopstvenih vojnih letelica. (Dušan Maoduš).

  F-84G Tanderdžet  
Avion tipa F-84 Tanderdžet (Republic F-84G Thunderjet) je bio americki standardni lovac-bombarder, isporucivan u okviru programa vojne pomoci zemljama NATO i onim zemljama, koje su bile direktno ugrožene sovjetskom ili kineskom pritiskom i zato primljene u okvir programa vojne pomoci. Avione verzije F-84G u 1953. godini su dobila i vazduhoplovstva Belgije i Holandije, nešto ranije u 1952. godini ovaj tip su primila vazduhoplovstva Danske, Francuske, Grcke, Italije i Portugalije, kao i americke vazdušne snage u Evropi. Za njima nece zaostajati ni Jugoslovensko Ratno vazduhoplovstvo. (Bojan Dimitrijevic)

  "Turske zvezde"-
ponos jednog vazduhoplovstva
 
Mlazne akro-grupe, iako skupe za održavanje, narocito za ratna vazduhoplovstva, jer opterecuju njihov budžet, postaju idealan instrument za predstavljanje ratnih vazduhoplovstava i zemalja (na nacionalnom i internacionalnom nivou) na velikim javnim skupovima; pridobijaju naklonost javnosti i motivišu regrutaciju novog kadra, a istovremeno kreiraju i naglašavaju unutrašnju koheziju unutar nacionalne vojne zajednice.
Prativši stvaranje nekoliko malih akro-grupa od pocetka pedesetih godina, Tursko RV (Türk Hava Kuvvetleri - THK) je u novembru 1992. godine formiralo svoju akro-grupu "Turske zvezde" (Türk Yildizlari), koje lete na sedam Nortropovih supersonicnih aviona NF-5A Freedom Fighter. Sada ovaj tim godišnje leti oko 90% svih demonstracionih letova u Turskoj i postepeno postaje najdragoceniji deo Turskog RV, cija popularnost i reputacija stalno rastu kod turskog stanovništva i koji postaje idol turskih vazduhoplovaca. (Stefan Degraef/Edwin Borremans)

  Bespilotni energetski top  
Oružja na bazi usmerene energije su vec više od pedeset godina opsesija vizionara, pisaca naucnofantasticne literature i naravno vojnih strucnjaka. Medutim, svi projekti vezani za razradu ovakvih ideja, zakljucno sa kontroverznim ratom zvezda osamdesetih godina prošlog veka, zahtevali su skupe i glomazne sisteme. Glavni problem kod bilo koje vrste energetskog oružja je bio i ostao masivni izvor energije, koja se kasnije fokusira prema cilju. U tom smislu nije moglo biti ni govora o platformama za nošenje ovakvih sistema, cime bi se postigla željena borbena funkcionalnost. (Goran Memon)

  Mali Herkules  
Avion G.222 italijanske kompanije "Alenia" je svojevremeno doživeo debakl na tržištu srednjih transportnih aviona . To, medutim, nije pokolebalo proizvodaca, da u saradnji s americkom firmom "Lokid Martin" reprojektuje avion, te ga pod oznakom C-27J Spartan ponovno ponudi probirljivom tržištu. Da li C-27J raspolaže dovoljno jakim argumentima, kako ne bi ponovio sudbinu prethodnika, pokazace godine koje dolaze. (Slaviša Vlacic)

 

  biznis klasa
  Misterija "Kolumbija"  
Dana 1. februara 2003. godine vazduhoplovstvo je ponovno platilo danak svojoj inventivnosti i težnji za osvajanjem nebeskih i svemirskih visina: spejs-šatl "Kolumbija" (Space Shuttle Columbia) se raspao prilikom ulasaka u Zemljinu atmosferu. Time je tragicno završena misija STS-107. "Kolumbija" je došla u Nasin istraživaki centar Dryden 1979. godine. Proizvodac ove višekratne svemirske letelice je nekadašnji "Rockwell International Space Division". Svoj prvi let "Kolumbija" je obavila u periodu od 12. do 14. aprila 1981. godine i tom prilikom je sletela u vazduhoplovnu bazu "Edwards". Izvela je ukupno 28 misija i 12 puta se spustila na pistu baze "Edwards". Poslednje sletanje je obavljeno 1. novembra 1993. godine prilikom izvodenja misije STS-58. Tokom 1999. i 2000. godine "Kolumbija" je podvrgnuta modifikacijama i propisanim procedurama održavanja u Air Force Plant 42 u mestu Palmdale u Kaliforniji. Nakon izvedenih radova, dana 1. februara 2001. godine je prevezena u "Kennedy Space Center" na "ledima" jednog od šatlovih aviona-nosaca radi novih pohadanja svemira.(Mato Siladic)

 


  nebo za hrabre
  Veteran ponovno na nebu  
Doktor Svetozar Kušic je poslednji put leteo na jedrilici Vaja daleke 1961. godine. Krajem septembra 2002. godine doktor Kušic je "ponovno laširao" i obnovio dozvolu pilota jedrilice u 65. godini života. Da bi obnovio dozvolu morao je da položi ispite - poznavanje jedrilice, poznavanje aerodroma i obuka letenja i prode sve provere, pa i rigorozne lekarske. Kako je i sam kao specijalista interne medicine 30 godina u JAT-u pregledavao pilote i izdavao odobrenja za letenje, utoliko mu je draže što mu je odobreno da leti. Pošto je u mladosti leteo 8 godina na jedrilicama, smatrao je, da ce mu ovoga puta biti dovoljno 8-12 letova, ali to je dostiglo i cifru od 45 letova. Jer, kako kaže dr Kušic - " U jedrilicarstvu se sve promenilo i napredovalo, pa je bilo prilicno naporno. Nakon jedrilica iz moje mladosti, to vam je kao kad ste navikli na obicni bicikl sa rucnom kocnicom, a sad vam daju trkacki sa 18 brzina i kocenje kontrom…" (R.T.)

 

  sam svoj majstor
 

Maketarstvo i modelarstvo, ali na drugi nacin...

 
Nedavno smo u neobaveznom razgovoru nas nekolicina prijatelja, zagriženih zaljubljenika u avijaciju, modelarstvo i kompjuterske simulacije došli do zakljucka, da je našem najdražem hobiju - maketarstvu za nekoliko godina odzvonilo! Do tog iznenadnog i pomalo neverovatnog zakljucka smo došli, nakon što smo videli sekvence iz jedne od najnovijih simulacija leta. Prema onome što smo videli, 3D virtuelni modeli aviona su toliko detaljni i tacni, da im zamerku ne mogu dati ni najbolji poznavaoci pojedinih tipova aviona. Osim za igranje, oni su vec sada veoma upotrebivi ako se na primer dvoumite oko šeme bojenja i oznacavanja i niste sigurni, koja ce od ponudenih šema bolje izgledati u stvarnosti. (Aleksej Ilic)



  arhiv
  Bristol Beaufighter  
Bristol Beaufighter predstavlja tipicni primer pokušaja razvoja dvomotornog lovackog aviona velikog radijusa dejstva, cime su se mnoga vazduhoplovstva "zanimala" neposredno pred Drugi svetski rat. Tu su prednjacili Nemci, sa svojim tzv. lovcem - razaracem Messerschmitt Bf-110. Britanci su nakon problematicnog pokušaja sa adaptacijom aviona Bristol Blenheim, došli do improvizovanog rešenja, koje se do kraja pokazalo kao jedan od najkorisnijih, a nesumnjivo najbolji torpedni bombarder Drugog svetskog rata! (Sebastian Baloš)

  Legionarski "Emil"  
Nedugo po napadu Nemačke na SSSR, juna 1941. godine je osnovana Hrvatska legija, radi ukljucenja u ratna dejstva na Istocnom frontu. Jula 1941. je obrazovan njen vazduhoplovni deo - Legija zrakoplovstva NDH, koju su cinile 4. mješovita zrakoplovna pukovnija, sa 4. lovackom i 5. bombaškom zrakoplovnom skupinom, svaka sa po dva jata jacine eskadrile. Posle dvomesecne obuke, obavljene u Lovackoj pilotskoj školi br. 4, nedaleko od Nirnberga, na aerodromima "Fürth" i "Herzogen Aurah" je izdvojeno 11 od ukupno 22 pilota-lovaca na obuci. Prva grupa letaca je upucena na Istocni front kao 10. jato, a od obecana 24 aviona je preuzeto 10 aviona Me-109E i jedan Me-109F...(Šime Oštrić)

  Srpski piloti na Zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu

Petar - Pierre Marinovic

 
Među francuskim asovima borbe u vazduhu u ratu 1914-1918. godine se nalazi prezime sa nesumnjivim slovenskim završetkom na "ić". Pjer Marinović, (Pierre Marinovich) pilot-lovac, as sa 22 zvanično priznate pobede u borbama u vazduhu, potiče sa prostora "brdovitog Balkana". Petar, nominalno francuski državljanin, po ocu Velizaru Marinoviću potomak je poznatih srpskih porodica. Deda mu je bio diplomata, srpski poslanik u Parizu, pa predsednik vlade, oženjen kćerkom još jednog značajnog Srbina - kapetana Miše Anastasijevića, velikog dobrotvora i rodoljuba. Velizar je krajem XIX veka u Rusiji upoznao Poljakinju Agripinu Bronikovu i njome se oženio. U Sankt-Petersburgu 1. oktobra 1900. godine im se rodio sin Petar. Marinovići su se uskoro preselili u Francusku. O njima nema podataka, osim o izvesnom inženjeru Marinoviću, koji je stekao glas kao stručnjak na prokopavanju Panamskog kanala. Iako su se sticajem okolnosti Marinovići "pofrancuzili", mladi Petar, koji je ovde postao Pjer i o kojem nema podataka sve do rata, odgajan je u srpskom nacionalnom duhu.(Šime Oštrić)

 

 




  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam