AEROmagazin
IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 38

  ratne mašine
  Poleteo Super Galeb G-4M  
Velika složenost i troškovi korišcenja borbenih aviona ,,prve linije" nameću potrebu za podizanjem letnih i borbenih mogućnosti školskih aviona. Upravo je iz tih razloga još početkom devedesetih godina u Vazduhoplovno-tehničkom Institutu u Žarkovu (VTI) i u fabrici "Soko" u Mostaru započeta realizacija programa modernizacije aviona Super Galeb G-4. Tako modernizovana letelica je dobila naziv G-4M. Glavni ciljevi modernizacije su bili potreba za podizanjem nivoa obuke na viši stepen borbenog osposobljavanja pilota, kao i da se veći broj školsko-borbenih aviona, zahvaljujući ugradnji najsavremenije opreme i naoružanja, učini efikasnijim u uslovima borbe. To se u prvom redu odnosi na sposobnost izvršavanja zadataka vazdušne podrške prilikom dejstava po objektima na kopnu i vodi, ali i prilikom dejstava protiv drugih letelica-helikoptera, školsko-borbenih, transportnih i patrolnih aviona. Nažalost, program modernizacije je u fabrici "Soko" zbog ratnih dejstava prekinut i letelica je prebacena u fabriku ,,Lola-Utva" u Pančevo. U toku 1998. godine je modernicija završena i prvi let aviona G-4M je obavljen 22. marta 1999. godine. Međutim, u vreme trajanja NATO-agresije avion je oštećen, rasklopljen i prebačen u fabriku "Utva". Pocetkom 2001. godine avion je vraćen na aerodrom "Batajnica", gde je uz veliko angažovanje stručnih timova Vazduhoplovno-opitnog centra (VOC) i vazduhoplovnog dela strucnjaka VTI sklopljen i osposobljen za letna ispitivanja. Nakon završenih popravki, let aviona G-4M je obavljen 28. marta 2002. godine, a izvršio ga je naš proslavljeni opitni pilot - pukovnik Marjan Jelen, komandant VOC-a i potvrdio početne povoljne rezultate. Dušan Maoduš

  MiG-25 - Enigma
hladnog rata
 
Šezdesetih godina prošlog veka "hladni rat" je ledio krv u žilama obicnih ljudi i sa jedne i sa druge strane "gvozdene zavese". U to vreme Sovjeti i Amerikanci užurbano forsiraju trku u naoružanju, a vazduhoplovni projektanti imaju odrešene ruke da nadmaše protivnicku stranu. To je vreme velikih projekata: Amerikanci maštaju o nadzvucnom bombarderu B-70 i lovcu A-12, koji bi trebalo da leti brzinom tri puta vecom od zvuka, a Sovjeti cine sve kako bi parirali tako vratolomnim brzinama suparnika. Eksperimentisalo se na obe strane, uglavno tajno. Iz takve mrtve trke Sovjeti su izvukli svoj kec, koji se zvao MiG-25, nastao iz nekoliko sovjetskih eksperimentalnih aviona: E-150, E-151 i E-152. Bez obzira na to što se u literaturi navodi da je proizveden za borbu protiv americkih borbenih aviona B-70 i SR-71, konstruktorski biro Mikojana je nedavno otkrio da je glavni razlog njegovog nastanka, ipak, bio američki lovac-presretac A -12. Mato Siladić

  Terminatori radara i raketa  
U savremenim konfliktima niskog ili srednjeg intenziteta, u kojima vazduhoplovna komponenta ima dominantnu ulogu, najveci znacaj se pridaje napadima, namenjenim za "ugušenje" i destrukciju protivnikovog sistema PVO (SEAD/DEAD - Suppression Enemy Air Defence/Destruction Enemy Air Defence). Ometanje i onemogucavanje efikasnog dejstvovanja protivnikovih radarskih i raketnih sistema zemlja-vazduh i otvaranje prolaza za nesmetano dejstvovanje drugih borbenih letelica svakako predstavljaju najteže i najsloženije zadatke, koji se namecu pred bilo koje ratno vazduhoplovstvo. Takve misije zahtevaju izuzetno dobru pripremljenost posada, koje moraju biti u stanju da maksimalno iskoriste letne i borbene mogucnosti letelice i da istovremeno budu spremne za izvodenje razlicitih ofanzivnih i defanzivnih zadataka. Naime, one moraju biti obucene da dejstvuju, kako po ciljevima na zemlji, tako i da vode borbu u vazduhu u slucaju pojave protivnikovih borbenih aviona. Dušan Maoduš

  Iran: još jedna potencijalna meta?  
Pretpostavka, da je americka intervencija u Avganistanu samo uvertira za obracun koji ce uslediti i s ostalim državama koje potpomažu terorizam, s vremenom sve više dobija pokrice. Novinske stupce zapadne štampe svakodnevno pune kalkulacije o sledecim metama i o rokovima za otvaranje novih frontova u sveopštoj borbi protiv terorizma. Pitanja o svrsishodnosti i efektima dosadašnjih akcija u Avganistanu su ustupila mesto pitanjima tipa, ko je sledeci na redu i kada? Spisak potencijalnih ciljeva, odavno plasiran u medijima, veoma je širok i na njemu se, pored dobro znanih "kandidata", nalazi i Islamska Republika Iran. Upravo je Iran za najveci broj analiticara i najzanimljiviji, narocito s aspekta njegove vojne moci. O iranskoj oružanoj sili se, osim da je respektivna, realno malo zna, što samo dodatno potpiruje maštu i razne teze koje obicno prate takve neistražene teme. Da li je u pitanju opravdani strah Zapada od Irana ili je to još jedan propagandni trik, kako bi se potencijalni protivnik opisao što strašnijim i na konto toga dobilo još više materijalne, medijske i druge podrške, ne može se sa sigurnošcu reci. Cinjenica je pak, da je iranska armija, što je u ovom momentu i najinteresantnije, ubedljivo najtvrdi orah sa liste "pacijenata" za americku "lekciju iz vazduha". To se narocito odnosi na iransko Ratno vazduhoplovstvo, koje bi, iako bleda senka nekadašnje sile, po recima mnogih analiticara, potencijalnom protivniku moglo da zagorca život u nekoj eventualnoj operaciji iz vazdušnog prostora. Ne treba zaboraviti, da Iran nema sankcije na naoružanje i da je u meduvremenu u Rusiji kupio gomilu vojne tehnike . O usponima i padovima iranskog vazduhoplovstva najbolje govori istorijsko podsecanje, kao i aktuelne raspoložive informacije... Piše: Slaviša Vlačić

  Taran - ruski fenomen  
Vec u prvoj deceniji 20. veka se javljaju razmišljanja o nacinu obaranja protivnickih aviona. Na ideju, da se to uradi udarom aviona u avion - dakle taranom - nije došao vazduhoplovac, nego pomorac-mornaricki porucnik Nikolaj Jacuk, mašinski oficir na kasnije cuvenoj krstarici "Aurora". Jacuk sa poznatim pilotom, inženjerom i takode pomorskim oficirom, Aleksandrom Macijevicem, proucava i istražuje ratnu upotrebu avijacije, sve pomno beleži i 1912. objavljuje u knjizi "Vazduhoplovstvo u pomorskom ratu", gde prvi put predlaže taran kao vrstu borbe u vazduhu i prvi ga primenjuje u vazduhoplovnoj terminologiji. Kao nastavnik pilotaže Jacuk se 1913. upoznaje s oficirom Pjotrom Nikolajevicem Nesterovim, kome je bio i prvi instruktor letenja. Nesterov je od Jacuka preuzeo mnoge ideje, kao i shvatanje tarana kao nacina borbe u vazduhu. Razmišljao je i o korišcenju specijalnih noževa za secenje platna na krilima protivnickih aviona, jer su tada avioni uglavnom bili drveno-platneni, a zna se, da je u kabini svog aviona nosio i debelo uže ("tros") - s namerom da ga nabaci na elisu protivnickog aviona. Nesterov je svoje najvece nade polagao u veštinu pilotiranja i smatrao je da iskusan pilot može odozgo "nasesti" na protivnicki avion, tako da se njegov pilot uplaši od sudara i pocne snižavati sve niže i niže - sve dok ne bude prisiljen na prinudno sletanje... Stevan Korda i Radmila Tonkovic

  Savremene avio-bombe po narudžbini  
Projektanti savremenih sistema vazduhoplovnog naoružanja su u potpunosti prihvatili princip modularnosti gradnje, tako da su danas citave generacije klasicnih i stand-off sistema izradeni u modularnoj tehnologiji. To je narocito uocljivo kod vazduhoplovnih ubojnih sredstava, koja kao bojevo telo koriste tela klasicnih avio-bombi za razlicite namene. Ovde se u prvom redu misli na laserski vodene avio-bombe razlicitog kalibra i dometa, kao i na druge savremene vodene i samonavodene sisteme. Za potrebe osavremenjavanja arsenala mnogih ratnih vazduhoplovstava danas se izraduju i ubojna sredstva prema nameni, odnosno sredstva unapred programiranog dejstva i željenih performansi... Goran Memon


  bezbednost letenja
  Misterije udesa  
Cetrdesetog dana NATO-agresije na SRJ, pripadnici RV i PVO VJ su u ataru macvanskog sela Nakucani oborili americki avion F-16. Sredstva informisanja su objavila ovu vest i fotografije srušenog aviona, na kojima se vidi i ošteceni motor. Na konferenciji za štampu u sedištu NATO u Briselu, "simpaticni" portparol ove organizacije Džemi Šej je tvrdio, da avion nije oboren, vec da je zbog otkaza motora, pilot morao da napusti avion. Naravno, takvu tvrdnju neko može da iznese iz više razloga - zbog dezinformisanja, politickih razloga ili neznanja, ali argumente pronadene u toku ispitivanja udesa na terenu niko ne može da opovrgne. Ovaj dogadaj, tvrdnje NATO-zvanicnika i fotografije oštecenog motora, podsetile su na dva pitanja, koja se, izmedu ostalih, neizbežno postavljaju pred ljude koji istražuju uzroke vazduhoplovnih udesa: • Da li je motor u trenutku udara o zemlju radio ili ne? • Ako je radio, na kojem je režimu radio u tom trenutku? Kako odgovoriti na ova pitanja, kada nakon pada vazduhoplov, motor najcešce pretrpi ogromna oštecenja i deformacije i kada neki od njegovih delova i agregat, usled siline udara, cesto i ne budu pronadeni, a požar, koji se obicno potom pojavi, uništi mnoge dokaze, koji su, skoro po pravilu, veoma oskudni, a cesto i protivrecni ? U ovom tekstu navode se neke od metoda koje se koriste u toku istraživanja uzroka pada vazduhoplova, a koje mogu dati odgovor na postavljena pitanja. Zoran B. Petrovic

  biznis klasa
  Jednomotorci u ekspanziji  
Tržište poslovne avijacije danas karakteriše oštra konkurencija, mnoštvo proizvodaca, veoma strogi zakonski propisi, ali i neka nova kretanja. To se narocito odnosi na jednomotorne poslovne vazduhoplove, koji osvajaju sve više poena u borbi sa konkurencijom i sa krutim zakonima, koji su nekada sa pravom a nekad ne, ogranicavali upotrebu jednomotornih aviona u poslovne svrhe. Buducnost jednomotornih vazduhoplova se zadnjih godina po svoj prilici drasticno menja, na šta ukazuju vodeci proizvodaci poslovne avijacije u svetu, uvodeci ovu kategoriju u društvo ravnopravnih. To jednomotorci svojom pouzdanošcu, performansama i ostalim karakteristikama sigurno i zaslužuju. Da je to stvarno tako uverice nas sledece cifre: Pilatus je nedavno kompletirao 300 komada PC-12, francuski TBM-700 je napravljen u preko 200 komada, Cessna-Karavan je isporucena u 1200 komada, dok je Piper prodao više od 100 Malibu Meridiana. Mladen Dragic

  Aeromagazinov test: Let
Zlinom Z-143L
 
Na sportskom aerodromu Lisicji Jarak nedavno je održana prezentacija aviona Zlin Z-143L ceškog proizvodaca Moravan. U organizaciji firme Air VIP Service, predstavnika Moravana za Jugoslaviju, izvedeno je više promotivnih letova kako bi se potencijalni kupci upoznali sa mogucnostima ove letelice. Priliku da se nade u kabini Zlina i da se uveri u performanse aviona imao je i predstavnik Aeromagazina. Autor clanka je želeo da otkrije šta sve Z-143 nudi potencijalnim kupcima. Nedavno je zahvaljujuci gospodinu Milošu Golubovicu, predstavniku firme Air VIP Service za Jugoslaviju, imao priliku da se vine u vazduh u ovom cetvorosedu i da isproba neke od njegovih performansi. S.V.

  nebo za hrabre
  Prijedorski vazduhoplovci  
Zaštitni znak Prijedora i Prijedorcana je aerodrom "Prijedor" i njegovi vazduhoplovci. Pominjanje ovog aerodroma pod nazivom "Urije" datira od 23. maja 1942. godine, kada su Franjo Kluz i Rudi Cajavec sa Milutinom Jazbecom (mehanicar i strijelac) avionima Potez XXV i Brege 19 preletjeli na ovaj aerodrom. Talas vazduhoplovnog entuzijazma je zapljusnuo Prijedor 4. marta 1952. godine, kada je održana osnivacka Skupština tadašnje društvene i sportske organizacije Aeroklub "Kozara". Prema sacuvanom zapisniku Skupštini je prisustvovalo oko 100 clanova. Izabran je Upravni odbor Aerokluba od 9 clanova, na celu sa Ratkom Ilicem, a prvi sekretar aerokluba je bio Zdravko Odobašic. Samim cinom osnivanja u Aeroklubu je zapoceto bavljenje atraktivnim vazduhoplovnim sportom... Miodrag Blagojevic

  sam svoj majstor
  Madarski Ik-3 ili…  
Dana 23. avgusta 1938. godine clanice male Antante (Jugoslavija, Cehoslovacka i Rumunija) su sporazumom potpisanim u Bledu Madarskoj priznale pravo, da se ponovno naoruža. Time su porušene tekovine Versajskog mirovnog sporazuma, kojim je okoncan Prvi svetski rat. Madarsko Ratno vazduhoplovstvo je ponovno pocelo da egzistira. Pošto Treci Rajh nije odobrio licencnu proizvodnju lovaca Me-109 i He-112, Madari se opredeljuju za razvoj svog domaceg lovca. Kao uzor im je poslužio nemacki lovac He-112… Prema tvrdnjama rodoljubivih poznavalaca vazduhoplovne istorije Madarske, prototip ovog "izuzetnog i obecavajuceg lovca" se raspao u vazduhu, baš kada je nameravano da ude u serijsku proizvodnju. Medutim, mene je oduševio vec na prvi pogled. Možda nije bio najbolji, ali je svakako jedan od najlepših. Zbog svojih malih elipsastih krila i zdepastog, ali veoma aerodinamicnog trupa, avion deluje vrlo "opasno" i neodoljivo podseca na nekog malog sokola ili jastreba…Aleksej Ilic

  Krila iznad Talija  
Svet vazduhoplovstva nas ovog puta vodi na Maltu, najvece ostrvo Malteškog arhipelaga, lociranog na Mediteranu. Verovatno ste se odmah upitali: "Zar tamo ima neceg drugog, osim turizma?" Na srecu, zaljubljenika u vazduhoplovstvo ima svuda, kao i naših ljudi, dušom vezanih za vazduhoplovstvo. Na Malti postoji vazduhoplovni muzej na Taliju (TA'Qali) u blizini Nacionalnog fudbalskog stadiona, u kojem su izloženi sledeci avioni: Spitfire Mk.IX EN 199, Hurricane IIa Z3055, DC-3 Dakota, Beech C-45H, Vampire T11, FIAT G91R, Link Trainer, Flying Flea, Seahawk i Tiger Moth - sposoban da leti. U muzeju je izloženo i nekoliko avionskih motora, starih fotografija i drugih uspomena na vazduhoplovnu prošlost. Mnogi avioni i delovi aviona leže na malteškoj obali cekajuci bolja vremena, da budu izvuceni na kopno i restaurirani…O tome, šta se dešava na nebu Malte, izveštava inženjer Gordana Sandalj.


  arhiv
  Avion - nova moc rata  
Na pragu Prvog svetskog rata u mnogim metropolama širom starog kontinenta se postavljalo pitanje - da li je moguce voditi rat u vazduhu? U takvim razmišljanjima se izgubila takmicarska nit i nevinost u osvajanju novih visina, dužina i brzina, a avion je umesto sportskog izazova postao nešto drugo: smrtonosno oružje u rukama ljudi. Covecanstvu je trebala samo jedna decenija, da shvati neslucene mogucnosti ratovanja u vazduhu. U trenutku pocetka rata vecina evropskih nacija, osim onih najrazvijenijih - Francuza, Nemaca, Britanaca i Rusa, nije bila spremna za pocetak ratovanja u novoj dimenziji. Koliko to god izgledalo naivno, avioni su ipak još uvek bili u eksperimentalnoj fazi i tek je trebalo dokazati njihov potencijal. Rat je "bio dobra prilika" za brze i hrabre odluke, ali i za opravdanje za preskakanje pojedinih provera, dokazivanja i opita. Ako za trenutak zanemarimo puške i mitraljeze, u predvecerje Prvog svetskog rata protivvazdušna odbrana nije ni postojala. To je bila dobra šansa i za nesavršene avione, pa je "osvajanje" neba postalo opsesija mnogih nacija. I dok su razvijene evropske zemlje imale mogucnosti da razvijaju vazduhoplovnu tehnologiju, ostatak malih evropskih nacija je bio prinuden da od razvijenijih kupuje ne samo avione, nego i da iznajmljuje strane pilote i mehanicare. A to je mnogo koštalo… Ni Srbija nije bila izuzetak po tom pitanju. Saša Siladic i Boris Damjanovski



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design TaurusTeam