AEROmagazin
IZVODI
ČLANAKA IZ
AEROMAGAZINA
BROJ 37

  ratne mašine
  Tornado - simbol evropske integracije  
Jedan od najpoznatijih borbenih aviona novije istorije je Tornado - višenamenska letelica, nastala u kooperaciji britanskih, nemačkih i italijanskih firmi. Premda prvobitno zamišljen kao lovac koji ce zameniti F-104 Starfighter, njegov glavni zadatak je bio i ostao izolacija bojišta i dejstvo po objektima u dubokoj pozadini protivnika. U ovoj nameni se dokazao u nekoliko lokalnih sukoba, vođenih protekle decenije. Iako je serijska proizvodnja Tornada završena, programi modernizacije će učiniti ovaj avion dovoljno efikasnim, da i u narednim godinama bude glavna udarna snaga britanskog, nemačkog i italijanskog vazduhoplovstva. Piše pilot Dudaš Arpad.

  Asian Aerospace 2002  
U Singapuru je održan prvi značajniji ovogodišnji vazduhoplovni skup pod nazivom "Asian Aerospace 2002" u periodu od 26. februara do 3. marta 2002. godine. Bez obzira na nesporne negativne posledice septembarskog napada na Ameriku, vazduhoplovna industrija nastavlja da igra veoma važnu ulogu u svetskoj ekonomiji. Svetske avio-kompanije poseduju flotu od preko 3.000 aviona, a avio-prevoz pokazuje značajne signale oporavka. S ulaskom Kine u svetsku trgovinsku organizaciju proširice se potreba za biznis-avionima i poslovnim putovanjima. Po svemu sudeći, azijski region dobija sve veći vazduhoplovni značaj. Na ovom skupu vazduhoplovaca i trgovaca snage su odmeravale gotovo sve značajnije vazduhoplovne kompanije sveta. S obzirom da više azijskih zemalja planira da kupi nove borbene avione, u senci civilne mirnoće izložbe se odigravalo pažljivo merkanje i tiho nadmetanje za osvajanje singapurskog tendera za novi borbeni avion. M.S..

  Legat NATO-bombi  
Bombardovanje savremenim ubojnim sredstvima, uz velike ljudske žrtve i velika razaranja zemlje, nanosi ogromne, neprocenjive i nepopravljive štete ekološkom sistemu gađanog područja. Štetne posledice bombardovanja su dugoročne, sa nesagledivim zdravstvenim problemima, ne samo po sadašnje generacije, nego i po generacije potomaka. Cela zemlja je za vreme ratnih dejstava poligon za ispitivanje efikasnosti najsavremenije elektronske tehnike i novog oružja napadača. Neka od njih se prvi put upotrebljavaju u realnim uslovima. Sa napretkom nauke i tehnologije razvija se i vojna tehnika, uz primenu novih, savremenih materijala i novih jedinjenja s istovremeno razornim i otrovnim svojstvima, koja se svakodnevno sintetišu u nekim od laboratorija razvijenih zemalja. Svako novo jedinjenje ili materijal, koje je namenjeno za vojne svrhe, nije potpuno ispitano, ako to nije učinjeno na terenu, in vivo - na ljudima. Opravdanje za takav krajnje nehuman gest se nalazi u razrešenju ''ugroženih ljudskih prava'' manjina ili u borbi protiv "teroristickih" zemalja. Uz veliku medijsku kampanju, rat počinje. O posledicama takvih dejstava NATO-pakta u Jugoslaviji od pre tri godine pišu: dr Mirjana Andelković-Lukić i mr Milka Matejić-Grgurić.

  Oparacija Anakonda  
Osvrt na završne operacije koalcijskih snaga u Afganistanu: Operacija "Anakonda" je angažovala oko 1000 pripadnika oružanih snaga SAD, oko 200 komandosa iz sastava oružanih snaga armija Kanade i Australije, kao i nekoliko hiljada avganistanskih mudžahedina. Oni su imali zadatak, da zauzmu zonu 50 km od pakistanske granice i time onemoguće povlačenje ostataka talibanskih jedinica ka Pakistanu. Borbe su se vodile 150 km južno od Kabula. Piše Goran Memon.

  Raketni sistem Avenger  
Avenger je raketni sistem za protivvazdušnu odbranu, koji je konstruisala i proizvela kompanija Boing. Napravljen je kao jedna od važnijih karika za odbranu američkih oružanih snaga od dejstva avijacije sa malih visina na prvoj liniji borbenih dejstava. Sastav RS Avenger čine: komandno-informacioni sistem C2I, radar, sopstvena platforma za nošenje i prevoz i projektili. Razvijen je početkom osamdesetih godina prošlog veka, prototip je prvi put prikazan 1984., a serijska proizvodnja prvih 325 jedinica je lansirana 1987. godine. Kao projektili za ovaj sistem se koriste rakete kratkog dometa tipa Stinger... Piše: Stojan Marković, dipl. ing..

  Sigurno srce aviona  
Pre tri godine NATO-avioni su najžešca dejstva ispoljili po infrastrukturi i objektima za održavanje i remont sredstava jugoslovenskog RV i PVO. Iz vazduha su uništeni hangari, radionice, skladišta i pogoni Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović". Teško je bilo poverovati, da će sistem za održavanje nakon rata uspeti da zaleči i prebrodi tako teške rane. Mnogi nisu verovali u to, ali su vazduhoplovci, po ko zna koji put, nadmašil ii sami sebe i avioni su nastavili da lete. U teškoj ekonomskoj situaciji država je obezbeđivala simbolična finansijska sredstva i to narodski rečeno "na kašicicu". A trebalo je obnoviti i izgraditi toliko toga..... npr. ispitnu stanicu za mlazne motore. Piše: Milutin Kovačević, dipl. ing..

  Moć ram-džet pogona  
Kada se pomisli na rakete, obično se podrazumeva njihov pogon, koji je autonoman, jer ne koristi kiseonik iz vazduha kao oksidaciono sredstvo. Primena raketa je, pored ostalog, i započeta zbog jednostavnosti pogona na čvrsto gorivo i zbog lakoće rukovanja. Ali, želja i potreba za poboljšanjem performansi raketa je postepeno usložnjavala i karakteristike goriva i konstrukciju raketnog pogona. Sa razvojem nauke i tehnologije omogućene su i složenije konstrukcijske šeme pogona i visoke performanse leta rakete, među kojima vrlo važnu ulogu igra ram-džet pogon... Piše: mr. Zoran Joksimović, dipl. ing..

  Nova "mladost" Skymastera  
Zasebnu grupaciju bespilotnih letelica čine nekad "pilotirane" letelice, koje se prekompozicijom sistema za upravljanje prevode u bespilotne letelice. U ovom članku je prikazan upravo takav primer - poznati klipni avion iz Vijetnamskog rata Cessna Skymaster sa neklasičnom pogonskom grupom, koju čine dva motora sa potisnom i vučnom elisom, transformisan u borbenu bespilotnu letelicu. G.M..

  Odlazak najstarijeg letaca  
U Beogradu je u 99. godini preminuo Milan Vukobratović, najstariji vazduhoplovac Jugoslavije, letač "Aeroputa" - prvog preduzeća za avio-saobraćaj u našoj zemlji i navigator u našoj nacionalnoj kompaniji JAT od samog njenog osnivanja 1947. godine... R.T..

  biznis klasa
  Adut za američko tržište  
Glavni pokretački moto svakog mudrog proizvođača aviona se ogleda u sentenci "prati tendencije na tržištu i prilagodi se njegovim potrebama". Takav imperativ poslovanja je sebi nametnuo i kanadski proizvođač Bombardier. Da to nije samo puka fraza, pokazao je projekat novog biznis-aviona Kontinental (Continental). Piše: Dragan Mrdak, pilot

  nebo za hrabre
  Nebeska balerina  
Poštovani čitaoci, ovom prilikom želimo da vam predstavimo jednu posebnu osobu, nebesku lepoticu Tamaru Koyn. Ona je pionir fristajla (freestyle - slobodni stil) od 1985. godine sa preko 1.800 fristajl-skokova i bivši svetski šampion u toj disciplini (1992. godine). Ova mlada žena je osvojila nebo i na njemu pleše kao balerina. Tamara je uspela da ostvari čovekov večiti san, da leti kao ptica. Posmatrajući je tokom leta, čovek naprosto ima osećaj, da je rođena da bude deo neba. Gospođica Koyn je diplomirala na Fakultetu za fine umetnosti, na grupi za filmsku i video-produkciju, na Webster University, USA. Objavila je knjige, članke i video-prezentacije o fristajlu; od 1998. godine je trener fristajla u Americi, Australiji i Evropi, osvojila je 4 medalje na svetskim takmičenjima… U cilju da saznamo nešto više o njoj, zamolili smo je za intervju. Intervju vodio Mato Siladić.

  Baloni u vazduhoplovstvu  
Baloni su sprave lakše od vazduha, a u vazduh se dižu pomoću lakih gasova: toplog vazduha, vodonika i helijuma. Ovi svojevrsni vazdušni brodovi predstavljaju najskuplji hobi na svetu i za sada su samo privilegija bogatih. U svetu postoji 15 klasa balona, razvrstanih po veličini i zapremini, a ubedljivo ih najviše ima u SAD. Za jedan balon je potrebno 1000 m2 platna (metar košta 15 DM), gorionik i korpa, tako da je cena jednog balona trenutno 64.000 DM; dok mu je vek trajanja od 500 do 1000 sati leta. U našoj zemlji trenutno 186 ljudi ume da rukuje i leti ovom spravom lakšom od vazduha i po tom broju se Jugoslavija nalazi u samom evropskom vrhu. Piše prof Radmila Tonković.

  silikon
  Šturmovik - bum u svetu simulacija  
Neprocenjivu istorijsku ulogu u slamanju fašisticke moći na Istočnom frontu je odigrao avion Iljušin Il-2, poznat i pod imenom "Šturmovik". Ovaj oklopljeni jurišnik je tokom žestokih sudara nemačke i sovjetske armije uništio na hiljade nemačkih tenkova i iz stroja izbacio ogroman broj nemačkih vojnika, koji su ga tokom rata s pravom nazvali "Crna smrt". Legendarno ime i dramatične epizode iz knjige "Na surovom ratnom nebu", u kojoj je sovjetski veteran opisao svoje ratovanje Šturmovikom, bile su dobra podloga za jednu sasvim novu simulaciju jednostavnog naziva "Il-2 Šturmovik". Piše Dragan Mrdak.


  arhiv
  Pionirska decenija  
Prva decenija 20. veka će zauvek ostati zapamčena kao početak, u kojem su se čovek i nebo definitivno i zauvek neraskidivo povezali. Na nama ostaje, da se uvek sećamo svih tih manje-više čuvenih ljudi i njihovih aviona, koji se nisu plašili da bi ostvarili čovekov večiti san - da polete! Ovaj period je, nažalost, obeležen i brojnim stradanjima pionira avijacije, a sve u želji da po bilo koju cenu "odlepe" svoj avion od zemlje i da se vinu u nebesko prostranstvo. Ti tragični događaji nimalo ne umanjuje ukupnu vrednost tog "nevinog" doba avijacije. Vreme će pokazati, da su ljudske žrtve sastavni deo vazduhoplovstva, proistekle iz izazova, dokazivanja, prevelike samouverenosti, a često i iz bezgranične hrabrosti. Pišu Saša Siladic i Boris Damjanovski.



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS