AEROmagazin
SADRŽAJ
ČASOPISA

sa izvodima svih članaka

  osmatračnica
  vesti
  ratne mašine
  Japanska Šesnaestica  
Svaka zemlja, a naročito ekonomski moćna, želi da ima sopstvene borbene avione. Praksa je to i potvrdila. Zahvaljujući tome danas imamo avione, kakvi su F-15, F-16, Rafal, Eurofajter, Gripen, Migovi, Suhoji... U carstvo tako moćnih ptica već duže vreme nastoji da uđe i Japan. Čini se, da je sa najnovijim projektom aviona F-2, koji po spoljašnjem izgledu neodoljivo podseća na F-16, Japan ovladao tehnologijama koje mu otvaraju put za osvajanje još jednog segmenta svetskog tržišta. Međutim, ni taj projekat nije mogao da se realizuje bez budnog oka Amerike. Dušan Maoduš piše o tome, kako je tekao projekat aviona F-2 i sa čime su bili suočeni njegovi projektanti.
  Raketni sistem Rapier  
Rapier je mobilni raketni sistem, namenjen za protivvazdušnu odbranu od niskoletećih aviona u uslovima dobre vidljivosti. Proizvođač sistema je firma British Aerospace iz Velike Britanije, a u programu ućestvuju mnogobrojni evropski kooperanti. Serijska proizvodnja sistema Rapier je otpočela davne 1963. godine, a nalazi se u naoružanju Velika Britanije i nekih arapskih zemalja. Piše Stojan Marković.
  Može li Evropa bez Amerike?  
Kao primarna lekcija iz agresije na Jugoslaviju izvučen je zaključak, da je proširen jaz tehnoloških i operativnih mogućnosti između Amerike i ostalih (prvenstveno evropskih) saveznika, odnosno, da Evropa ne može da dejstvuje bez Amerike ni u jednom većem sukobu. Takav zaključak nameće misao, da bitku ipak dobija "svijetlo (čitaj pametno) oružje". Ako se prihvati teza o dubokom jazu izmđu Evrope i Amerike, onda se nameće i pitanje – kako i kada ga je moguće prevazići? Pitanje ima svoj smisao sa više aspekata, jer relativizira smisao vojnog savezništva i dosadašnje tehničko-tehnološke kooperacije između Evrope i Amerike. Da bi prikupio što više argumenata "za" i "protiv" tvrdnje o navedenom jazu, Mato Siladiž. razmatra glavne evropske vojne vazduhoplovne programe.
  Savremene tehnologije - magija borbenih aviona  
Iskustva iz vođenih ratova, simulacije borbi u vazduhu i sve napravljene studije vode ka dosta jednostavnom zaključku: da po svaku cenu treba izbeći bitku u vazduhu na sopstvenoj teritoriji i učiniti maksimalan napor za prethodno slabljenje neprijateljskih snaga prodorom na njihovu teritoriju. Treba napadati i slabiti vazduhoplovne formacije neprijatelja što dalje od svoje teritorije, uništavati mu sisteme veza, sistem ranog otkrivanja i javljanja, sisteme elektronskog ometanja i drugu infrastrukturu. Ovo je univerzalna doktrina, koje se drže sve ozbiljne države i vazduhoplovstva. Iz nje proizilazi jasan zaključak, da se ne sme upadati u tragičnu zabludu, da je vazdušni prostor i državnu teritoriju moguće zaštititi samo sistemima PVO zemlja-vazduh, pri tome marginalizujući značaj vazduhoplovstva, odnosno borbenih aviona. Sava Pustinja upozorava da su, nažalost, i kod nas osnažila takva pogrešna shvatanja na osnovu nerazumevanja i pogrešnih zaključaka iz analize NATO-agresije iz vazdušnog prostora.
  Protivoklopni "Kiklop"  
Prema Homerovoj legendi, čuvenog Odiseja je na povratku kući čekao strašni jednooki kiklop Polifem. Ovo ime inače nosi jedan od najvažnijih vojnih programa evropske zajednice na početku novog milenijuma. Nosioci razvoja programa protivoklopnog projektila velikog dometa "Polifem" (Polyphem) su Nemačka, Francuska i Italija preko konzorcijuma Euromissile. Planira se, da Polifem uđe u operativnu upotrebu tokom 2005. godine. Piše Goran Memon.
  126. brigada VOJIN - oči našeg neba  
Godine 1992. je otpočelo formiranje 126. brigade VOJIN, u čiji su sastav ušle jedinice koje su nakon secesije povučene sa teritorija otcepljenih republika bivše SFRJ i nastavljaju tradiciju jedinica formiranih po završetku II svetskog rata, 1., 3. i 5. puka VOJIN. Namenski zadatak ove brigade VOJIN je otkrivanje, praćenje i identifikacija letelica u vazdušnom prostoru naše zemlje i, naročito, na prilazima državnoj granici, te provovremeno i pouzdano dostavljanje prikupljenih podataka svim korisnicima, a pre svega sistemu za protivvazdu{nu odbranu (PVO). O nastanku i borbenim iskustvima ovih "očiju našeg neba" piše Radmila Tonković.
  Američka "ptica grabljivica"  
Nedavno je časopis "Popular Science" (Popjular Sajens) je objavio vrlo interesantan članak o novom avionu, koji korporacije Northrop (Nortrop) i Grumman (Graman) razvijaju za potrebe američkog Rratnog vazduhoplovstva. Naime, radi se o višenamenskom avionu najnovije generacije, predviđenom za izvršenje bombarderskih misija duboko na u neprijateljskoj teritoriji, a u isto vreme sposobnom i za izvršenje lovačko-bombarderskih misija sa veoma velikim brzinama prodiranja. Iako je rad na ovom projektu još uvek obavijen velom tajne, novinarima je ipak pošlo za rukom da obelodane ovu misteriju. Piše Piše Slobodan Mitić.
  bezbednost letenja
  Udes iznad Zagreba  
Kontrolori letenja su l0. septembra 1976. godine u zagrebačkom oblasnom centru radili rutinski, kada je u 10:14 časova po Griniču, po vedrom nebu, došlo do sudara između britanskog aviona tipa Trajdent, sa registracijom golf-alfa-viski-zulu-tango i aviona Ineks Adrije DC-9, jenki-juniform-alfa-džulijet-romeo, na visini od 10.050 metara (33.000 stopa). Oba aviona su uništena, poginulo je 176 osoba: 54 putnika i 9 članova posade u Trajdentu i 108 putnika i 5 članova posade u DC-9. Dosije ovog tragičnog sudara predstavlja Jovica Mrkonjić, dugogodišnji kontrolor letenja.
  biznis klasa
  Novi biznis-Hawker  
Staro je pravilo: ako želite da napravite remek-delo, nemojte da kopirate nešto što već postoji. Jedini pravi način da to ostvarite je, da prikupite sve svoje snage i sposobnosti i da napravite original. Ovo je bio moto avio-kompanije Raytheon, kada je zapoćela projektovanje biznis-aviona Hawker Horizon (Hoker Horizon). Kompanija je širom sveta prikupila ljude, koji su radili na sličnim projektima, dovela ih u Ameriku i dala im sve novo – dizajnerski alat, proizvodne tehnologije za kompozitnu konstrukciju, aerodinamiku baziranu na novoj generaciji superkritičnih krila, motore i avionsku elektronsku opremu. Piše Irena Krstić.
  Veliki Evropljanin  
Krajem šezdesetih godina prošlog veka tri evropske zemlje: Francuska, Nemačka i Velika Britanija su udružile snage u projektovanju prvog evropskog putničkog aviona. Zahvaljujući tome, u maju 1969. godine je zvanično lansiran program A300. Više od dvadeset godina kasnije, ulazak u upotrebu novih evropskih aviona iz familije A330/340 tokom prve polovine devedesetih označio je kraj neprikosnovenosti koju je na tržištu do tada imao Boeing B747. Piše Vladimir Jovanović.
 
Uzlet ČSA
Zvanični prijem nacionalne Češke avio-kompanije ČSA u punopravno članstvo grupacije Sky Team 25. marta ove godine predstavlja značajan poslovni korak, kako za ČSA tako i za Češku u celini. Alijansa Sky Team predstavlja prvu globalnu asocijaciju avioprevoznika iz različitih država. (Goran Memon).
  arhiv
  Visok let - nizak pad  
Piloti špijunskog aviona U-2 su krstarili po po čitavoj dubini i širini vazdušnog prostora Sovjetskog Saveza. Oni su iz stratosfere, sa visine od 20.000 do 22.000 metara, pomoću snažnih objektiva snimali tajne odbrambene i vojne objekte u Sibiru i Srednjoj Aziji, u Centralnom delu i u Zakavkazju. Američka CIA je smatrala, da u svetu nema takvog lovca i rakete, koji bi mogli da im se približe ili da ih unište, čak ni u SSSR-u. Međutim, vreme je ubrzo pokazalo, da to nije tačno. Sovjeti su ipak imali rakete kojima su mogli da dohvate američke špijune. O tome kako su Sovjeti oborili prvi američki špijunski avion U-2 piše Slobodan Miljanović.
  Đorđe Stojanović - branilac Beograda  
Moj sagovornik je iz daleke Kanade doputovao u Beograd, a ja sam jedva čekala da razrešim "istorijsku" dilemu, da li je najuspešniji branilac naše prestonice u Aprilskom ratu pilot-lovac Đorđe Stojanović oborio 3 ili 4 nemačka aviona. Da je pitanje bilo pravo osetila sam po tome, što je ovaj vitalni 90-godišnjak odmah vidno živnuo rekavši: "Oborio sam tri, ne četiri aviona, ali je moja najveća vazdušna pobeda bila upravo ona kada je Nemac bežao ne želeći da prihvati borbu, iako se to ne računa u vazdušne pobede. Znači, definitivno tri, premda mi je okupator priznao četiri." Razgovor vodila Radmila Tonković.



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS