AEROmagazin
SADRŽAJ
ČASOPISA

sa izvodima svih članaka

  osmatračnica
  vesti
  ratne mašine
  Češka nada  
Tradicionalno jaka češka avio-industrija se nakon raspada Varšavskog ugovora našla u nezavidnom položaju. Ogromno tržište je bilo izgubljeno, obustavljene su narudžbine, a nedostajala su i sredstva za nove projekte. Sa približavanjem Zapadu i novim svojinskim odnosima češka avio-industrija je stala na svoje noge, obnovila proizvodnju i tržištu ponudila novi avion L-159. Proizvođač vrši intenzivnu promociju i prikazivanje ovog aviona po svetskim časopisima u nadi da će naći ozbiljnog kupca. Slaviša Vlačić otkriva da li su ova nadanja zaista opravdana.
  Čigre na nebu  
Taktičko-tehnički zahtevi, postavljeni za borbene avione koji su trenutno u eksploataciji ili se razvijaju za novi milenijum, u prvi plan ističu visoke manevarske karakterisitke u širokom opsegu brzina i visina leta. Menevribilnost i agilnost (pokretljivost) savremenih borbenih aviona obezbeđeni su usvajanjem hibridne aerodinamicčke koncepcije aviona sa promenjivim karakteristiitkama stabilnosti i upravljivosti. Slobodan Mitić objašnjava kako savremena avionika i avionski uređaji na bazi elektronskih računara, naročito u oblasti upravljanja i kontrole, pružaju realnu osnovu za ispunjenje specifičnih zahteva postavljenih pred avione novog milenijuma.
  Neva-M protiv "Stelta"  
Raketni sistem protivvazdušne odbrane Neva-M, kojim su za vreme agresije na SRJ rukovali pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, ušao je u istoriju ratovanja, jer je prvi (i za sada jedini) oborio americčki "nevidljivi" avion F-117A, do tada ponos i tajna američkog vazduhoplovstva. O razvojnom putu ovog raketnog sistema i o nekim tajnama obaranja F-117A piše naš iskusni raketaš Siniša Milinović.
  Blefovi rata i mira  
U svim kriznim situacijama, i u ratu i u miru, zainteresovane strane govore i pišu o svojim herojskim delima. Neka su realna, ali ima i mnogo fikcije, poluistina, namernih izmišljotina... Ponekad je cilj – zavarati protivnika, ali u većini slučajeva cilj je pronacći ishodište nove moralne snage i vere u sopstvene mogućnosti. U takvim delikatnim situacijama ostaje i večna dilema – da li demantovati takve priče ili ne? Mato Siladić u ovom broju pravi osvrt na nekoliko dogadđaja iz naše nedavne prošlosti.
  Ruski bespilotni aduti  
Obilje stručnih i propagandnih materijala, koji su godinama i sistematski objavljivani u zapadnoj literaturi, najvećim su delom zaslužni što izraelske i zapadne projektantske biroe smatramo za rodonačelnike bespilotnih letelica. Ipak, ovo je samo delimično tačno. Tako je, primera radi, bivši SSSR prve korake u izradi daljinski upravljivih platformi činio još u godinama pre II svetskog rata. Iako ti i potonji projekti nikad nisu doživeli preteranu slavu, daleko su bili od kategorije neuspešnih. Već šezdesetih godina su prvi modeli sovjetskih bespilotnih letelica izvršavali ozbiljne izviđačke zadatke, zbog čega su se verovatno tako dugo i krili podaci o njima. Današnja ruska vazduhoplovna industrija nastavlja tradiciju proizvodnje bespilotnih letelica, od kojih pojedine sve više privlače pažnju zainteresovanih kupaca. Dejan Savić piše o razvoju ruskih bespilotnih letelica, kao i o najznačajnijim modelima koji danas potiču iz Rusije.
 
Misteriozni "Feniks"
Britanska bespilotna letelica Feniks (Phoenix) je dospela ponovno u žižu interesovanja, kada je “Sandej Tajms” (Sunday Times) 31.12.2000. godine objavio, da je Vojska Jugoslavije "… dala Rusiji vema savremenu izviđačku opremu sa britanske bespilotne letelice. Bespilotna letelica Feniks je letela iznad zone bezbednosti oko Kosova tražeći gomilanje snaga pre septembarskih izbora, kada ju je očigledno oborila jugoslovenska vojska… MOD je nevoljno priznao da je Feniks izgubljen krajem septembra. Međutim, vladini izvori kažu, da se letelica nije vratila sa noćne misije. Oprema za praćenje je potvrdila, da je letelica pala na teritoriju pod srpskom kontrolom.
  Presretači bespilotnih letelica  
Mini krstareći projektil i bespilotna letelica su praktično “nevidljivi” za radarske i satelitske sisteme. Nemoguće je apsolutno aktivno osmatranje vazdušnog prostora sistemima AWACS i JSTARS neprekidno 24 časa. Takav luksuz sebi ne mogu da priušte čak ni SAD. Iz tog razloga se pribeglo solomonskom rešenju. Eventualne "stand-off" sisteme potencijalnih teroristicčkih grupa presretacće i uništavaće "stand-off" sistemi istih takvih gabarita dimenzija i performansi, samo daleko sofisticiraniji. Iz takve ideje je počeo da se razvija sistem “Feniks” (Phoenix – svaka sličnost sa britanskim Feniksom oborenim u SRJ je slučajna!), borbene bespilotne letelice namenjene za presretanje i uništavanje dolazećih borbenih bespilotnih letelica. Piše Goran Memon.
  bezbednost letenja
 
Šta ruši avione? (2)
Drugi deo članka u kome Jovica Mrkonjić iznosi najzanimljivije detalje i zaključke svog bogatog iskustva u praćenju vazduhoplovnih udesa - više od 1200 avionskih katastrofa od 1946. do 2000. godine.
  biznis klasa
  Novi Cesnin džet  
Uvođenje aviona Cessna Citation CJ2 u familiju CitationJets je najznačajniji i najveći razvojni program u 73 godine dugoj istoriji Cesninih aviona. Ovaj program je lansiran 1. maja 1998. godine i na njemu je radio tzv. "CJ2 tim", sacčinjen od specijalista iz svake funkcionalne oblasti, uključujući marketing, proizvodnju, ispitivanje u letu, korisnicčki servis, kvalitet, dizajn, enterijer i sertifikaciju. Od samog početka, program je bio izazov - napraviti novi koncept i biznis-avion podignuti na još viši nivo. Piše Irena Krstić.
  Ruski džambo-džet  
Već dugi niz godina ruska nacionalna avio-kompanija »Aeroflot« na svojim redovnim linijama koristi avione Il-86. Do raspada bivšeg Sovjetskog Saveza »Aeroflot« je bio jedini korisnik ovog aviona. Bilo je i pokušaja, da se avion izveze u zemlje članice bivšeg Varšavskog ugovora, ali bez uspeha. I posle raspada bivše zajednice i komadanja nekada najveće svetske avio-kompanije, novonastale kompanije i dalje koriste ovaj avion. U drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka je došlo vreme za smenu generacija - novi Il-96 je »zakucao« na vrata da zameni provereni Il-86. O nastanku i razvoju novog Iljušina piše Vladimir Jovanović.
  Vetrovi integracija  
Devedesete godine prošlog veka obeležene su velikim promenama na tržištu. Značaj i posledice ovih promena se mogu se uporediti sa pojavom mlaznih aviona šezdesetih godina, kada je vazdušni saobraćaj doživeo preobražaj u masovni vid transporta. Od početnih solo nastupa avio-kompanija na svetskom tržištu, profit i realne potrebe su dovele do jakih integracionih procesa, tokom kojih su stvorene veoma moćne asocijacije koje se bore za primat putnika. Nedavno je u Beogradu, na inicijativu JAT-a, održan skup avio-prevoznika Jugoistočne Evrope, koji je za cilj imao upravo saradnju i povezivanje avio-kompanija iz okruž`enja. Piše Ljiljana Stepanovic.
  nebo za hrabre
  Aeroklub "Valjevo"  
Pre ulaska u pitomi srbijanski grad Valjevo (prvi put se pominje 1019. godine), na 12-om kilometru vas dočeka sportski aerodrom "Divci". O ovom, jednom iz niza sportskih letelišta, koje upotrebljavaju i beogradski piloti, a koristi se za obuku i letenje sportskih pilota, jedriličara, padobranaca, motornih zmajara i paraglajderista piše Radmila Tonković.
  arhiv
  Dvomotorni lovac IK-5  
Krajem tridesetih godina u Evropi i Americi su se pojavili dvomotorni lovački avioni visokih performansi, kao odgovor na zahtev merodavnih vazduhoplovnih eksperata za velikom brzinom i moćnim naoružanjem. Rodonačelnik nove koncepcije višenamenskog dvomotornog lovca je bio Meseršmit Me-110, konstruisan u Nemačkoj 1936. godine. Za njim su 1938. godine sledili Potez 63 u Francuskoj, Vestland P-9 u Velikoj Britaniji i Lokid P-38 u SAD. Da je i naša eminentna konstruktorska trojka, inženjeri- majori: Ljubomir Ilić i Kosta Sivčev, kao i najmlađi član grupe inženjera Slobodan Zrnić razmišljala na isti način, svedoči njihova odluka, da odmah po okončanju rada na avionu IK-3 počnu rad na dvomotornom lovačkom avionu IK-5. Piše Petar Bosnić.



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS