AEROmagazin
SADRŽAJ
ČASOPISA

sa izvodima svih članaka

  osmatračnica
  vesti
  ratne mašine
  ORAO našeg neba  
Ovo je priča o slavnim danima našeg vayduhoplovstva, kada smo pripadali srednje razvijenim zemljama u domenu vazduhoplovstva - sa tendencijom da se uključimo u društvo elitnih. Ovo je priča o entuzijazmu i pregalaštvu naših vazduhoplovaca, koji su svojim radom podigli tehnološki nivo čitave jedne zemlje i realizovali kapitalni projekat borbenog aviona, kakav nisu bile u mogućnosti da projktuju i proizvedu ni mnogo razvijenije zemlje od naše. Iz pera doajena našeg vazduhoplovstva profesora dr Zlatka Rendulića saznaćete mnoge važne činjenice, kao i nepoznate ali interesantne detalje iz naše bogate novije vazduhoplovne istorije.
  Laserski samonavođene avio-bombe  
Upotreba lasera u poluaktivnim sistemima za navođenje avio-bombi i raketa predstavlja jednu od najrasprostranjenijih oblasti primene laserskih uređaja u vojsci. Jedan od glavnih razloga uvođenja lasera u sisteme za navođenje avio-bombi jeste njihova dotadašnja niska efikasnost pri dejstvu po ciljevima koji imaju rastresiti raspored i koji stalno menjaju svoj položaj. Pojava avio-bombi sa laserskim sistemom za navođenje predstavlja najvažniji korak od Drugog svetskog rata u oblasti povećanja preciznosti bombardovanja ciljeva na zemlji, koji kod najnovije generacije iznosi svega 1 do 2 metra. Pišu Slobodan Miljanović i Zoran Miljanović.
  Potencijali vazduhoplovne industrije SRJ  
Od prvih pionirskih dana razvoja vazduhoplovstva u svetu, pa sve do danas, prisutno je veliko interesovanje za ovu granu tehnike, kako u Srbiji, tako kasnije u SFRJ, pa i sada u SRJ. To interesovanje je praćeno našim značajnim rezultatima i dostignućima, koji su jedinstveni među manjim i srednjim zemljama sveta, i kao takvi su veoma cenjeni. Za sve vreme te vazduhoplovne istorije nikada nepremostivu prepreku nije predstavljalo to što smo mala zemlja sa ograničenim ekonomskim mogućnostima. Naprotiv, naši ljudi, stručnjaci - entuzijasti su uvek nalazili mogućnosti i rešenja koja su nas kontinualno držala u koraku sa razvojem vazduhoplovnih tehnologija u svetu, bez obzira na burna zbivanja i lomove na ovim prostorima u ovom stoleću koje upravo ističe. Sava Pustinja objašnjava kako ti rezultati nikada nisu služili sami sebi, već su imali veliki pozitivan uticaj na celokupnu industriju, na ukupan razvoj i ekonomiju zemlje.
  Musketar u muzeju  
Bogatoj zbirci Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva u Beogradu nedavno se pridružila i bespilotna letelica francuske proizvodnje Kreserel (Crecerelle - kliktavac, ptica grabljivica). Značaj, koji su zemle NATO tokom agresije na SRJ pridavale izviđanju naše teritorije potvrđuju izvori prema kojima su tokom operacije Allied Force bespilotne letelice izvršile ukupno 4000 sati naleta. Piše Goran Memon.
  Borbene letelice u novom milenijumu  
Ulazak u novi milenijum za pojedince predstavlja "poćetak novog perioda" i otvaranje "nekog novog, nepoznatog prostranstva, možda drugačijeg od dosadašnjeg". Verovatno je to razlog zbog kojeg se ljudi prepuštaju mašti i fantaziji, i pokušajima da odgovore na pitanje kako će izgledati i šta bi sve moglo da se dogodi u bližoj ili daljoj budućnosti. Naravno, za ljubitelje vazduhoplovstva, pa i za one koji su profesionalno vezani za tu oblast, nameće se pitanje kako će izgledati borbene letelice kroz nekoliko decenija, ili još kasnije. Dušan Maoduš prenosi nekoliko mogućih odgovora na ovo zanimljivo pitanje.
  Raketni sistem Krotal  
Francuski Krotal (Crotale) je mobilni raketni sistem malog dometa, namenjen za odbranu od niskoletećih aviona u svim vremenskim uslovima. Početak njegovog razvoja datira iz 1964. godine, a isporuka od 1971. Kao rezultat nastavka razvoja i modernizacije, 1990. godine se pojavljuje Krotal nove generacije pod nazivom Krotal NG, namenjen prevashodno za finsku kopnenu vojsku i za francuske vazduhoplovne snage. Piše Stojan Marković.
  bezbednost letenja
  Šta ruši avione?  
Najčešći uzrok avionskih nesreća je - čovek! Ova izjava često ljuti pilote jer se oni odmah osete prozvanim. To je, međutim, pogrešno zato što, osim pilota, to može da bude i konstruktor, i kontrolor leta, i avio- mehničar... Jovica Mrkonjić iznosi najzanimljivije detalje i zključke svog bogatog iskustva u praćenju vazduhoplovnih udesa - više od 1200 avionskih katastrofa od 1946. do 2000. godine.
 
Kobna prepravka
Glavni uzrok udesa u kome je poginuo Jurij Gagarin, prvi kosmonaut sveta, ostao je do danas nejasan. Da bismo još malo rasvetlili taj nerazjašnjeni detalj, prenosimo najzanimljivije delove intervjua koji je marta 1999. godine njegov dugogodišnji prijatelj, kosmonaut Aleksej Arhipovič Leonov, dao ruskom časopisu Vestnik vozdušnogo flota povodom 65 godina od rođenja i 31 godine od Gagarinove pogibije.
  biznis klasa
  Novi avion za novi vek  
Euforiju koja je vladala u svetu oko dočeka 2000. godine iskoristio je i vazduhoplovni gigant Boeing da lansira promotivnu kampanju pod sloganom "Prvi avion za novi vek", u okviru koje je potencijalnim interesentima predstavljen B767-400ER, najnoviji Boeingov avion iz familije 767, sa povećanim doletom. Vladimir Jovanović piše kako je, Godinu dana kasnije - na samom pragu novog veka, B767-400ER je uveden u komercijalni saobraćaj.
  Falcon 2000EX dobija krila  
Na velikim visinama, u razređenom vazduhu, gde se mnogi konstruktori aviona takmiče za svoje mesto pod suncem, firma Dassault je, kao i uvek do sada, napravila pravi izbor. Falcon familija je dobila petog člana - nazvanog Falcon 2000EX. Irena Krstić piše o projektovanju ovog dvomotorca, baziranom na avionu Falcon 2000, koji je do sada zauzimao prvo mesto na listi najprodavanijih biznis-aviona.
  nebo za hrabre
  Uzdanica vazduhoplovstva  
Na samom kraju 20. veka, jugoslovenski vazduhoplovni sportisti su 16. decembra - na svečanosti održanoj u Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije, sumirali izvanredne rezultate i proglasili najbolje. Radmila Tonković je vodila razgovor sa Ivanom Kolićem, Zoranom Katanićem, i trenerom Andrijom Dučakom.
  sam svoj...
  Mikro radio-upravljani modeli  
U R/C modelarstvu se poslednjih godina pojavio jedan novi pravac, odnosno jedna nova kategorija modela - takozvani mikro R/C modeli. Kod njih nema ograničenja, jedini cilj je da model bude što lakši i po mogućnosti što manji. Takođe nema ograničenja ni u pogledu vrste letelice, pa su podjednako zastupljene letelice klasičnih konfiguracija, helikopteri, i druge... piše Aleksandar Kusovac.
  arhiv
  Chuck Yeager  
Čovek koji je srušio mit zvučnog zida: Od nastanka vazduhoplovstva pa do danas, probni piloti su smatrani posebnom vrstom letača,od kojih se zahteva ne samo odlično poznavanje pilotske veštine, već i razboritost, hladnokrvnost, sposobnost da procene dobre i loše odlike vazduhoplova koje ispituju, kao i još mnogo toga što ih izdvaja od ostalih pilota. Ovo je kratka biografija jednog od najboljih među njima, brigadnog generala Charles "Chuck" Yeager-a, koju čitaocima Aeromagazina predstavlja Aleksandar Mutavdžić.



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
 
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS