AEROmagazin clanak clanak
SADRŽAJ
ČASOPISA

sa izvodima svih članaka

  dve godine aeromagazina
  vesti
  ratne mašine
  RUSKA UDARNA PESNICA: Tu-160
članak
 
Tu-160 "Blackjack" je najveći i najteži strategijaki bombarder na svetu. Nastao je kao direktan odgovor na američki strategijski bombarder B-1B i veoma mu je sličan. Prema izveštaju novinske agencije ITAR/TASS od 05.11.1999. godine, jedan Tu-160 i jedan Tu-95MS su preleteli iz ukrajinske vazduhoplovne baze Priluki u bazu Engels u Rusiji. To je bio prvi deo isporuke od 11 strategijskih bombardera (osam Tu-160 i tri Tu-95MS) koje će Ukrajina isporučiti Rusiji na ime duga za naftu. Sa dodatnih osam aviona Tu-160 iz Ukrajine, ruske vazduhoplovne snage će raspolagati sa 14 strategijskih bombardera Tu-160. Zoran Karić opisuje nastanak i karakteristike ovog aviona.
 
  MASKIRNO BOJENJE  
Jedna od mogućih mera za smanjenje siluete letelice i njene uočljivosti na fonu različitih pozadina je maskirno bojenje. Britanski institut za standarde je još davne 1930. godine publikovao prvo izdanje "Britanskih standarda za specifičnu upotrebu boja", čija je revizija izvršena već 1931. godine, a dopunjeni su u toku Drugog svetskog rata novim standardima pod nazivom "Kamuflažne boje". Posle rata, za naše avione su prihvaćene maskirne boje i sistem bojenja koji su korišćeni u britanskom RAF 1942. godine. S neznatnim izmenama, to se maskiranje zadržalo i do danas. Dizajner Tomislav Stojković piše o evoluciji različitih sistema maskiranja aviona u svetu.
  BALISTIČKE RAKETE: Topolj-M  
Krajem 1999. godine, Rusija je izvršila deveto probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete Topolj-M. Cilj ovog lansiranja je bio da se drugoj strani pokaže kako ruske balističke rakete mogu da pogode željeni cilj na daljini od nekoliko hiljada kilometara s odstupanjem od svega nekoliko metara. Od tada je interesovanje svetske javnosti sve više usmereno na tajne ovog raketnog sistema sa nuklearnim bojevim glavama, ali i na američki antibalistički sistem koji bi trebalo da ga presretne u eventualnom sukobu. Piše Vitomir Anđelković
  AVIONSKE MAGISTRALE PODATAKA  
U cilju što većeg rasterećenja pilota u svim fazama leta, a naročito u fazi izvođenja borbenih dejstava, neophodno je realizovati savremenu visokointegrisanu i visokosofisticiranu kabinu borbenog aviona. Ovo dalje zahteva integraciju (softversko i hardversko povezivanje) pilotske kabine sa gotovo svim avionskim senzorima, podsistemima i sistemima. Zbog toga se na velikom broju modernizovanih aviona treće generacije, i na svim borbenim avionima četvrte generacije, koriste multipleksne serijske magistrale podataka, realizovanih u obliku para upredenih i ekranizovanih bakarih žica. Dragan Simić iznosi detaljan opis najnovijih rešenja u ovoj oblasi.
  LOVAC NA RADARE: HARM  
Taktiča studija o vazduhoplovnom naoružanju, koju su uradile američke oružane snage 1969. godine, ukazala je na ozbilje nedostatke u efikasnosti dejstva tadašnjih protivradarskih raketa vazduh-zemlja i preporučila je razvoj nove protivradarske rakete velike brzine. Tako je rođena raketa HARM, koja je trebalo da bude "rešenje za protivradarska dejstva za duži vremenski period, uključujući i prvu deceniju 21. veka". Slobodan Miljanović i Zoran Miljanović pišu o ovoj raketi.
  Hangar: OKLOP NIJE DOVOLJAN  
Danas je u svetu u upotrebi veliki broj različitih generacija sistema za protivoklopnu borbu. Goran Memon poredi karakteristike dva projektila koja drže rekorde u dužini serijske proizvodnje u kategoriji protivtenkovskih projektila kratkog dometa (3-4 km) sa žičnim vođenjem: ruske Maljutke i američkog TOW.
  NATO protiv SRJ
 
MISTERIJE NATO-AGRESIJE:
Zapadne zemlje već duže vreme razvijaju vođene i nevođene leteće kontejnere, kao dalekometne kasetne avio-bombe. Glavni cilj im je da prosipaju kasetne bombe na željeni cilj, a da se pri tome ne ugroze sopstveni avioni. Jedan od ovih kontejnera, poznat pod oznakom AGM-154A, upotrebljen je i u dejstvima NATO po jugoslovenskim aerodromima. (M.Siladić)
  četvrta dimenzija
  KOSMODROM NA MORU  
U američkom gradu Sijetlu je marta 1993. godine održan sastanak stručnjaka ruske raketno-kosmičke korporacije "Energija" sa domaćinima korporacije "Boeing Commercial Space Company" radi razmatranja zajedničkog razvoja i finansiranja projekta izgradnje i eksploatacije kosmodroma na moru, nazvanog "Sea Launch" (Morski start). Nakon sedam godina rada projekat je realizovan i prvi veštački satelit lansiran sa površine mora našao se u Zemljinoj orbiti. Piše Zoran Marković.
  biznis klasa
  S OSMEHOM U AVIONE 21. VEKA  
U proteklih 20 godina, smrtnost u avionskim nesrećama je procenjena na dva smrtna slučaja na svakih 10 miliona prevezenih putnika. Američka Savezna vazduhoplovna agencija FAA upravo sprovodi istraživanja na osnovu kojih treba da definiše tehničke zahteve za unapređenje održavanja letelica i da podatke o bezbednosti letenja učini dostupnijim vazduhoplovnoj industriji i široj rajvnosti. Irena Krstić opisuje preventivne mere koje se preduzimaju u saradnji sa agancijom NASA, a koje treba da dostignu vrhunac 2002. godine. Konkretni koraci koji se čine na usavršavanju putničkih aviona ukazuju da ćemo u narednom veku leteti mnogo bezbednije.
  nebo za hrabre
  KRALJEVAČKI AEROKLUB  
Malo je gradova u Srbiji koji mogu da se pohvale tako dugom i bogatom vazduhoplovnom tradicijom koju ima Kraljevo. Krajem dvadesetih godina, Kraljevo već ima fabriku aviona "Brege", podoficirsku pilotsku školu, vojni aerodrom i 32. vazduhoplovnu bazu. U tom okruženju je 1928. godine osnovan Mesni odbor Srpskog aerokluba, koji danas pod imenom "Mihajlo Petrović" obeležava 72 godine plodnog rada u svim oblastima sportskog vazduhoplovstva. Piše Radmila Tonković.
  arhiv
  IKARUSOV HIDROPLAN
članak
 
Ostvarujući ambiciozan program razvoja, novoformirano Pomorsko vazduhoplovstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca je početkom 1921. godine otpočelo obuku prve generacije hidropilota. Za ovu svrhu su prvo upotrebljavani zaplenjeni austrougarski borbeni hidroplani. Međutim, ubrzo se pokazalo da ovi aparati, zbog dotrajalosti i neodgovarajućih letnih karakteristika, nisu pogodni za obuku početnika. Pogodnije i trajnije rešenje je u jesen 1923. godine potraženo u novoosnovanoj fabrici letećih strojeva (aeroplana i hidroplana) "Ikarus" u Novom Sadu. Piše Čedomir Janić.
 



  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- tu-160 --- šimika
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS