AEROmagazin clanak clanak
Sadržaj  
 
  Legenda:
Rezime   je link prema izvodu;
Vidi clanak   je link prema članku.
 REAGOVANJA
Izvod SUPERMANEVRIBILNI AVION S-37 BERKUT Vidi clanak
Izvod SVEMOGUĆE LETELICE BEZ PILOTA
Izvod JUŽNOKOREJSKI POHOD NA NEBO
Izvod DILEME I PERSPEKTIVE ODRŽAVANJA BORBENIH AVIONA
Izvod TRŽIŠNA UTAKMICA
Izvod KAKO DOĆI DO ULTRALAKE LETELICE
Izvod PADOBRANCIMA NE CVETAJU RUŽE
Izvod ALEKSEJ MARESJEV - PILOT LOVAC SA PROTEZAMA
Izvod PRVA NOĆNA LINIJA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA U SVETU Vidi clanak
Izvod MAHOV BROJ
Izvod PRORAČUN I PROJEKTOVANJE RADIO-VOĐENIH MODELA
Izvod ISPITIVANJE U LETU POMOĆU MODELA
Izvod STEREOLITOGRAFIJA - TEHNOLOGIJA PO NAŠEM UKUSU
FELJTON: AVION MIMA-2 (1)
NOVOSTI - ZANIMLJIVOSTI
GLUVARENJE PO VEBU



Izvodi  
Sadrzaj  
SUPERMANEVRIBILNI AVION
S-37 BERKUT
  Piše:
docent dr Slavko Pokorni, dipl.ing.
 
Iako su Amerikanci bili najdalje otišli u rezultatima postignutim u istraživanju mogućnosti aviona sa krilom tipa - obrnuta strela, Rusima je pošlo za rukom ono što Amerikancima nije - napravili su prvi avion demonstrator sa krilom tipa - negativna strela, koji, ako bude para, obećava da će postati lovački avion pete generacije.
 
Sadrzaj  
SVEMOGUĆE LETELICE BEZ PILOTA
  Piše:
mr Zoran Vasić, dipl.ing.
 
Već sama pomisao na bespilotne letelice kod većine ljudi budi asocijaciju na amaterske radio-upravljane modele letelica. Za mnoge one to i jesu, samo malo uvećane. Ali, da li su bespilotne letelice tako jednostavne? Sa jednog aspekta, za manje, jeftinije i sporije bespilotne letelice se to može reći, jer je kod ovakvih letelica njihov najkompleksniji i najskuplji deo na zemlji, u rukama "pilota" - operatera leta. Za velike i skupe savremene bespilotne letelice se to ne može reći, jer se njihova kompleksnost može upoređivati i sa najmodernijim avionima.
 
Sadrzaj  
JUŽNOKOREJSKI POHOD NA NEBO
  Piše:
mr Mato Siladić, dipl.ing.
 
Na samom kraju 20. veka veliki broj ratnih vazduhoplovstava je suočen sa istekom veka upotrebe svojih lakih borbenih aviona, kao što su MiG-21, A-4 i F-5. Naviknuti na njihovu jednostavnu upotrebu, pouzdanost, laku manipulaciju na stajankama i u hangarima, korisnici upiru oči u nove naslednike. Nažalost, izbor sličnih takmaca je skroman, možda sveden na samo dva - JAS-39 i F-16... Pišući ove redove, autor ne može a da ne oseti žal za jugo-supersonikom NA. Duh takvih aviona nastavlja da živi. Takvu potvrdu daje i konstruktorski biro "Suhoj", najavljujući nastavak rada na svom lakom borbenom avionu s oznakom S-54. Izgleda da u lake borbene avione veruju i Amerikanci, Nemci, Indijci i Južnokorejanci. Sledi kratak osvrt o mogućnostima i o planovima za razvoj novih lakih supersoničnih borbenih aviona i trejnera u Južnoj Koreji - zemlji koja, za razliku od nas nema, nema vazduhoplovnu tradiciju, ali planira da se 2000. godine nađe među 10 vazduhoplovnih velesila.
 
Sadrzaj  
DILEME I PERSPEKTIVE
ODRŽAVANJA BORBENIH AVIONA
  Pišu:
dr Milenko Živaljević, dipl.ing. mr Mato Siladić, dipl.ing.
 
Savremeni avioni su izrađeni od velikog broja materijala s različitim fizičko-hemijskim karakteristikama, a u toku eksploatacije trpe različite karaktere i intenzitete opterećenja. Zbog toga je u praksi veoma teško organizovati jedinstven optimalni koncept održavanja, pa se vrše određene kombinacije kroz koje se avion dekomponuje na sisteme značajne za bezbednost leta i na sisteme čije umanjene performanse ili otkazi bitno ne utiču na bezbednost leta. Na osnovu takve podele kreiraju se odgovarajući koncepti održavanja, koji će zadovoljiti postavljene zahteve pouzdanosti i bezbednosti rada vazduhoplova kao celine.
 
Sadrzaj  
TRŽIŠNA UTAKMICA
  Piše:
Goran Memon, dipl.ing.
 
"Airbus" i "Boeing", vodeći svetski proizvođači putničkih letelica, u svojim poslovnim predviđanjima se razilaze u gotovo svim elementima, osim u proceni obima poslovanja i veličine tržišta u prvim dekadama dvadeset prvog veka. Obe kompanije su nezavisno analizirale rast globalnog tržišta u sledećih dvadeset godina i došle skoro do istog zaključka. Suština te analize je procena, da će potrebe svetskog tržišta do 2017. godine iznositi 17,000 novih letelica raznih tipova.
 
Sadrzaj  
KAKO DOĆI DO ULTRALAKE LETELICE
  Piše:
prof. Aleksandar Kusovac, dipl.ing.
 
Najjednostavnije rešenje sa najkraćim putem realizacije je: kupovinom gotove fabričke letelice, u koju samo sipate gorivo i - poletite (pod uslovom da ste ranije naučili da letite!)... Osim ovog, postoji još jedan način: kupovinom iste letelice u "kit"-u... Postoji još jedan način: da sami konstruišete letelicu "po svome", od materijala koji imate ili koji možete da nabavite.
 
Sadrzaj  
PADOBRANCIMA NE CVETAJU RUŽE
  Piše:
Stojan Jović
 
Pre jednu deceniju, jugoslovensko padobranstvo je kotiralo nešto iznad polovine svetske rang-liste. Padobranci naše zemlje su postavljali i obarali rekorde i osvajali mnoge medalje i priznanja. Jugoslavija je organizovala četiri svetska padobranska prvenstva u klasičnim disciplinama, jedno svetsko prvenstvo u para-ski i jedno svetsko prvenstvo u grupnim likovnim skokovima, kao i 37 raznih međunarodnih kup-takmičenja, 14 jadranski kup-takmičenja itd. Danas, na kraju devete decenije ovoga veka, sve je postalo drugačije, naravno u negativnom smislu.
 
Sadrzaj  
ALEKSEJ MARESJEV -
PILOT LOVAC SA PROTEZAMA
  Piše:
mr Zlatomir Gujić, pilot
 
Maresjev je proteze prihvatio kao sopstvene noge i to je jedan od faktora koji mu je pomogao da do savršenstva savlada pokrete sa njima. U bolnici, gde je lečen i rehabilitovan, jednog dana je zamolio medicinsku sestru - kapetana, da sa njom odigra valcer. I odigrao je valcer. O tome ovako priča: "Ja sam voleo valcer i pre rata i igrao sam ga i posle rata". Tako je dokazao da odlično vlada "pokretima nogu" i da je pobedio invalida u sebi.
 
Sadrzaj  
PRVA NOĆNA LINIJA
VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA U SVETU
  Piše:
 
Pre 75 godina, poznati voz Orijent-ekspres je, vozeći neprekidno i danju i noću, gotovo sustizao vazdušnu liniju na putu od Pariza do Istanbula. Zbog toga se u leto 1923. godine avio-prevoznik "Franko Rumen" odlučio za potpunu novinu u redovnom putničkom avio-saobraćaju tog doba: da na jednom delu puta uvede noćni let. Izbor je pao na deo rute Beograd - Bukurešt.
 
Sadrzaj  
MAHOV BROJ
  Piše:
prof. dr Zlatko Petrović, dipl.ing.
 
Mahov broj nije samo ekscentrični način da se brzina izržava neimenovanim brojem, već je to dugo vremena bio i jedini način da se brzina letelice izmeri u samoj letelici. Po ekscentričnosti jedinice se samo svetlosna godina može porediti sa Mahovim brojem, jer se rastojanje izražava jedinicom za vreme.
 
Sadrzaj  
PRORAČUN I PROJEKTOVANJE RADIO-VOĐENIH MODELA AVIONA
  Piše:
Predrag Milojković, dipl.ing.
 
Vazduhoplovno modelarstvo je prilično lep i atraktivan sport, odnosno hobi. Jedna od najatraktivnijih grana ovog sporta je izrada i pilotiranje radio-vođenih modela. Ovi modeli, upravljani pilotom sa zemlje, mogu raditi sve manevre kao i pravi avioni, što ovom hobiju daje posebne draži. Cilj ovog teksta je da omogući modelarima, da na jednostavan i praktičan način proračunaju i izgrade svoju sopstvenu radio-vođenu letelicu.
 
Sadrzaj  
ISPITIVANJE U LETU POMOĆU MODELA
  Piše:
prof. Aleksandar Kusovac, dipl.ing.
 
Ideja o ispitivanjima u letu, koja bi se vršila umesto na realnim letelicama, na letećim modelima stvarnih aviona, nije nova. Ideja o ovakvim eksperimentima je stara koliko i istorija vazduhoplovstva, ali ne u slobodnom letu, već u aerotunelima za aerodinamička ispitivanja. I pre Drugog svetskog rata je bilo pokušaja ispitivanja letnih karakteristika aviona pomoću letećih modela, ali su ta ispitivanja bila ograničenog karaktera, jer nije bilo moguće beležiti ostvarene parametre leta.
 
Sadrzaj  
STEREOLITOGRAFIJA -
TEHNOLOGIJA PO NAŠEM UKUSU
  Piše:
Suzana Šumonja, dipl.ing.
 
Stereolitografija predstavlja postupak izrade objekata iz jednog komada od fotopolimernih materijala upotrebom laserskih zraka. Kvalitet izrađenih objekata u potpunosti odgovara svim, pa i najstrožim vazduhoplovnim standardima. Ova tehnologija je umnogome promenila način razmišljanja i rada konstruktora vazduhoplova, motora, modelara, dizajnera, eksperimentatora, kao i samih tehnologa..
 

  vrh strane  
  javite seRedakcija
AEROmagazin-a

Palmira Toljatija 5/I
11075 Novi Beograd
Tel./Fax:
+381 (11) 600-720; 670-927
sadržaj --- berkut --- linija
 

Copyright ©1999: BB-Soft, Beograd
Design StudioS